Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 1.500 метара за мушкарце

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини 1.500 метара, приказани су у следећој табели, а резултати су дати у минутима.

Олимпијске игре		Резултат		Резултат		Резултат
Атина 1896. детаљи	Теди Флек Аустралија	4:33,2	Артур Блејк САД	4:34,0	Албен Лермизио  Француска	4:37,0
Париз 1900. детаљи	Чарлс Бенет  Уједињено Краљевство	4:06,2 НРС	Анри Делож  Француска	4:07,0	Џон Бреј САД	4:10,2
Сент Луис 1904. детаљи	Џим Лајтбоди САД	4:05,4 ОР	Вилијам Вернер САД	4:06,8	Лејси Херн САД	?
Атина 1906.[1]	Џим Лајтбоди САД	4:12,0	Џон Макгоф  Уједињено Краљевство	4:12,6	Кристијан Хелстрем  Шведска	4:13,4
Лондон 1908. детаљи	Мел Шепард САД	4:03,4 ОР	Харолд Вилсон  Уједињено Краљевство	4:03,6	Норман Халоуз  Уједињено Краљевство	4:04,0
Стокхолм 1912. детаљи	Арнолд Џексон Уједињено Краљевство	3:56,8 ОР	Ејбел Кивјат САД	3:56,9	Норман Тејбер САД	3:56,9
Антверпен 1920. детаљи	Алберт Хил  Уједињено Краљевство	4:01,8	Филип Ноел-Бејкер  Уједињено Краљевство	4:02,3	Лоренс Шилдс САД	4:03,0
Париз 1924. детаљи	Паво Нурми  Финска	3:53,6 ОР	Вили Шерер  Швајцарска	3:55,0	Хенри Столард  Уједињено Краљевство	3:55,6
Амстердам 1928. детаљи	Хари Ларва  Финска	3:53,2 ОР	Жил Ладумег  Француска	3:53,8	Еино Пурје  Финска	3:56,4
Лос Анђелес 1932. детаљи	Луиђи Бекали Краљевина Италија	3:51,2 ОР	Џери Корнс  Уједињено Краљевство	3:52,6	Фил Едвардс Канада	3:52,8
Берлин 1936. детаљи	Џек Лавлок Нови Зеланд	3:47,8 СР	Глен Канингам САД	3:48,4	Луиђи Бекали Краљевина Италија	3:49,2
Лондон 1948. детаљи	Хенри Ериксон  Шведска	3:49,8	Ленарт Странд  Шведска	3:50,4	Вим Слајкхојс  Холандија	3:50,4
Хелсинки 1952.	Жози Бартел  Луксембург	3:45,28 ОР	Боб Макмилен САД	3:45,39	Вернер Луег Западна Немачка	3:45,67
Мелбурн 1956.	Рон Делејни  Ирска	3:41,49 ОР	Клаус Рихтценхајн  Уједињени тим Немачке[2]	3:42,02	Џон Ланди  Аустралија	3:42,03
Рим 1960.	Херб Елиот  Аустралија	3:35,6 ОР	Мишел Жази  Француска	3:38,4	Иштван Рожавелђи  Мађарска	3:39,2
Токио 1964.	Питер Снел  Нови Зеланд	3:38,1	Јозеф Одложил  Чехословачка	3:39,6	Џон Дејвис  Нови Зеланд	3:39,6
Мексико Сити 1968.	Кип Кеино  Кенија	3:34,91 ОР	Џим Рајан  САД	3:37,89	Бодо Тимлер Западна Немачка	3:39,08
Минхен 1972.	Пека Васала  Финска	3:36,33	Кип Кеино  Кенија	3:36,81	Род Диксон  Нови Зеланд	3:37,46
Монтреал 1976. детаљи	Џон Вокер  Нови Зеланд	3:39,17	Иво Ван Дам  Белгија	3:39,27	Паул Хајнц Велман Западна Немачка	3:39,33
Москва 1980. детаљи	Себастијан Коу  Уједињено Краљевство	3:38,40	Јирген Штрауб  Источна Немачка	3:38,80	Стив Овет  Уједињено Краљевство	3:38,99
Лос Анђелес 1984. детаљи	Себастијан Коу  Уједињено Краљевство	3:32,53 ОР	Стив Крам  Уједињено Краљевство	3:33,40	Хосе Мануел Абаскал  Шпанија	3:34,30
Сеул 1988. детаљи	Питер Роно  Кенија	3:35,96	Питер Елиот  Уједињено Краљевство	3:36,15	Јенс Петер Херолд  Источна Немачка	3:36,21
Барселона 1992. детаљи	Фермин Качо  Шпанија	3:40,12	Рашид Ел Басир  Мароко	3:40,62	Мухамед Сулејман  Катар	3:40,69
Атланта 1996. детаљи	Нуредин Морсели  Алжир	3:35,78	Фермин Качо  Шпанија	3:36,40	Стивен Кипкорир  Кенија	3:36,72
Сиднеј 2000. детаљи	Ноа Нгени  Кенија	3:32,07 ОР	Хишам ел Геруж  Мароко	3:32,32	Бернард Легат  Кенија	3:32,44
Атина 2004. детаљи	Хишам ел Геруж  Мароко	3:34,18	Бернард Легат  Кенија	3:34,30	Руи Силва  Португалија	3:34,68
Пекинг 2008.[3] детаљи	Асбел Кипруто Кипроп  Кенија	3:33,11	Николас Вилис  Нови Зеланд	3:34,16	Мехди Бала  Француска	3:34,21
Лондон 2012. детаљи	Тауфик Махлуфи  Алжир	3:34,08	Леонел Манзано  САД	3:34.79	Абдалати Игидер  Мароко	3:35,13
Рио де Жанеиро 2016. детаљи	Метју Сентровиц  САД	3:50,00	Тауфик Махлуфи  Алжир	3:50,11	Николас Вилис  Нови Зеланд	3:50,24
Токио 2020. детаљи	Јакоб Ингебригтсен  Норвешка	3:28,32 ОР	Тимоти Черијот  Кенија	3:29,01	Џош Кер  Уједињено Краљевство	3:29,05
Париз 2024. детаљи	Кол Хокер  САД	3:27,65 ОР	Џош Кер  Уједињено Краљевство	3:27,79	Јаред Нугус  САД	3:27,80
Лос Анђелес 2028.

НРС= најбољи резултат на свету, ОР = олимпијски рекорд

1. На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији МОК-а. Медаље освојене на овим Играма се према тумачењу МОК-а службено не рачунају као олимпијске медаље.
2. На Олимпијским играма 1956, 1960, 1964 такмичари из Источне и Западне Немачке наступали су као једна екипа под заставом Немачке са олимпијским кругови у средњем црвеном пољу
3. 29. априла 2009, МОК због допинга је дисквалификовао победника Рашида Рамзија из Бахреина и казнио га одузимањем титуле победника и златне медаље са забраном такмичења у наредне 2 године, а титула је додељена другопласираном, са померањем осталих такмичара за по једно место