Оџак

За друга значења, погледајте страницу Оџак (вишезначна одредница).

Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Оџаку је пописано 8.259 лица.^[1]

Оџак
центар Оџака
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Посавски кантон
Општина	Оџак
Становништво
— 2013.	8.259
Географске карактеристике
Координате	45° 00′ 39″ С; 18° 19′ 35″ И
Временска зона	(), љети ()
Оџак Оџак на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76290
Позивни број	031
Веб-сајт

Историја

Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капиталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.

У току Другог светског рата Оџак је био познато усташко упориште. Ово место остало је упамћено као последње ослобођено место у Југославији, маја 1945. године. Борба за ослобођење Оџака, вођена је од 16. априла до 25. маја 1945. године. Група усташа пружала је фанатичан отпор најпре јединицама 25. српске, а потом јединицама 27. источнобосанске дивизије Југословенске армије у околини Оџака све до 28. маја.^[2]

На подручју Оџака је, током ратних дејстава у БиХ, од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкараца, 326 жена и 104 дјетета.^[3] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.^[3] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.^[4] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.^[3]

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Оџак

Састав становништва – насеље Оџак
	2013.[5]	1991.	1981.[6]	1971.[7]
Укупно	8 259 (100,0%)	9 386 (100,0%)	7 634 (100,0%)	6 064 (100,0%)
Бошњаци	6 185 (74,89%)	6 205 (66,11%)1	5 347 (70,04%)1	4 760 (78,50%)1
Хрвати	1 682 (20,37%)	1 404 (14,96%)	950 (12,44%)	751 (12,38%)
Босанци	93 (1,126%)	–	–	–
Срби	81 (0,981%)	599 (6,382%)	470 (6,157%)	372 (6,135%)
Неизјашњени	76 (0,920%)	–	–	–
Албанци	48 (0,581%)	–	14 (0,183%)	27 (0,445%)
Непознато	31 (0,375%)	–	–	–
Муслимани	26 (0,315%)	–	–	–
Остали	18 (0,218%)	359 (3,825%)	85 (1,113%)	48 (0,792%)
Босанци и Херцеговци	9 (0,109%)	–	–	–
Роми	8 (0,097%)	–	–	–
Црногорци	1 (0,012%)	–	15 (0,196%)	11 (0,181%)
Словенци	1 (0,012%)	–	5 (0,065%)	2 (0,033%)
Југословени	–	819 (8,726%)	740 (9,693%)	81 (1,336%)
Мађари	–	–	5 (0,065%)	10 (0,165%)
Македонци	–	–	3 (0,039%)	2 (0,033%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Демографска слика општине Оџак се промијенила усљед етничког чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата. Села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.