Падина (Ковачица)

За другa значења, погледајте страницу Падина.

Падина (слч. ) је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2022. било је 4774 становника.

Падина
Словачка евангелистичка црква
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Становништво
— 2022.	4.774
— густина	88,2/
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 05″ С; 20° 43′ 35″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	105
Површина	54,1 2
Падина Падина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26215
Позивни број	013
Регистарска ознака

Историја

Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке.

Мапа општине Ковачица

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре кратко живели Румуни насељеници сточари, а потом Словаци граничари. Још раније Падина је била пустара, на којој је стока пасла. И само име “Падина” је српског порекла, означава косину узвишења (дине). Али живот на овом простору није био лак, због дубоко постављене подземне воде, и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустрији и на том простору се налазила војна граница према Османском царству. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз Први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

За другу групу Словака одговоран је био Мартин Хамалиар (први свештеник). Мартин Хамалиар је овај предлог дао надвојводи Лудвигу, који је био управник војне границе. Број становника није одговарао величини атара, те је било потребно населити још више становника. Надвојвода Лудвиг је обећао да ће ископати и саградити нове бунаре. Због тога је Хамалиар предложио да село добије име по надвојводи Лудвигу „“ (Лудвигово село). Касније је то на мађарском језику било Лајошфалва. Ипак, становници су село звали Падина.

Учитељ Јозеф Шифел у учионици Словачке народне школе у Падини (1932)

Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара. Још и 1930-тих они без коња и бурета су морали куповати воду.^[1]

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.^[2]

Демографија

У насељу Падина живе 4442 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (36,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 2048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је претежно насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 5.309 1953. 5.654 1961. 6.197 1971. 6.362 1981. 6.367 1991. 6.076 5.941 2002. 5.760 6.009

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Словаци			5.575	96,78%
Срби			55	0,95%
Југословени			26	0,45%
Роми			11	0,19%
Чеси			4	0,06%
Украјинци			3	0,05%
Румуни			3	0,05%
Македонци			3	0,05%
Хрвати			2	0,03%
Руси			2	0,03%
Мађари			2	0,03%
Црногорци			1	0,01%
Муслимани			1	0,01%
Бошњаци			1	0,01%
непознато			9	0,15%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 8       5 80+ 34       44 75—79 56       105 70—74 124       145 65—69 139       164 60—64 120       158 55—59 164       163 50—54 204       186 45—49 224       216 40—44 220       199 35—39 212       170 30—34 233       203 25—29 208       177 20—24 225       184 15—19 183       187 10—14 168       196 5—9 182       182 0—4 193       179 Просек : 36,9 38,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.380	1.573	1.837	1.862	2.038	2.093	2.048

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	411	550	408	475	138	45	14	3	1	3	2,81

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.354	652	1.519	115	56	12
Женски	2.306	335	1.529	351	76	15
УКУПНО	4.660	987	3.048	466	132	27

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.538	750	0	0	160
Женски	695	409	0	0	24
Укупно	2.233	1.159	0	0	184
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	347	112	12	47
Женски	0	3	72	9	3
Укупно	4	350	184	21	50
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	11	25	20	9
Женски	0	11	9	38	27
Укупно	2	22	34	58	36
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	21	3	0	15
Женски	8	70	0	12
Укупно	29	73	0	27

Знамените личности

• Михал Бабинка

Галерија

• 
  Улаз у Падину
• 
  Јаношикова улица
• 
  Улица Бранка Радичевића
• 
  Парк
• 
  Споменик палим борцима НОБ
• 
  Парк
• 
  Словачка евангелистичка црква
• 
  Биста Јосипа Броза Тита
• 
  Биста Мартина Лутера
• 
  Најстарији Бунар
• 
  Најстарији Бунар
• 
  Црквени дом словачке евангелистичке цркве
• 
  Дом културе
• 
  Етно кућа
• 
  Христова духовна црква
• 
  Месна заједница
• 
  ОШ Маршал Тито
• 
  Ватрогасни дом
• 
  Гробље
• 
  Гробље