Песма Интервизије

Песма Интервизије (енгл. , рус. ) је био интернационални фестивал такмичарског карактера у ком су се такмичиле претежно државе Гвоздене завесе као и државе чланице Шангајске организације за сарадњу. Она је била пандан и одговор совјетског блока Песми Евровизије. Организовала га је Интернационална радиотелевизијска организација познатија под именом Интервизија. Такмичење се углавном одржавало у Сопоту, Пољској.

Песма Интервизије
Жанр	Избор песме
Број епизода	5 издања
Продуцентска кућа	Интернационална радиотелевизијска организација (1965—1968; 1977—1980) Европска радиодифузна унија (2008)
Дистрибуција	Интервизија (1965—1968; 1977—1980) Евровизија (2008)
Емитовање
Прво приказивање	24. август 1977.; пре 48 година (1977-08-24) 23. август 1980.; пре 45 година (1980-08-23)  — 28. август 2008.; пре 17 година (2008-08-28) 31. август 2008.; пре 17 година (2008-08-31)
Статус	Отказано
Хронологија
Претходно:	Фестивал песама у Сопоту
Сродност са:	Песма Евровизије

Песма Интервизије је одржавана између 1977. и 1980. године и заменила је Фестивал песама у Сопоту који је одржаван од 1961. 1981, фестивал је отказан због раста у популарности покрета за независну пољску трговинску унију под називом Солидарност, која је оцењена као анти-револуционарна. Пре овог такмичења се у Чехословачкој одржавало истоимено засебно такмичење у периоду од 1965. до 1968. године.

На оба такмичења Југославију су представљали: Радослав Граић (1965. године), Ладо Лесковар (1966. године), Драган Стојнић (1966. године), Вице Вуков (1967. и 1968. године), Оливер Драгојевић (1977. године) и Неца Фалк (1980. године). У новом издању овог такмичења, Песма Интервизије 2025. године, одлучено је да ће Србија бити представљена од стране Слободана Тркуље и Балканополиса. Највиши пласман Југославија је остварила 1967. и 1968. године, са песмама у интерпретацији Вице Вукова, ''Бокељска ноћ'' (1967. година, 2. место) и ''Ако сада одеш'' (1968. година, 2. место), а најнижи пласман Југославија је остварила са песмом ''Најјачи остају'' (1980. година, последње то јест 7. место, 17 поена) у интерпретацији Неце Фалк. Песме, као и пласмани, Радослава Граића (1965. година), Ладе Лесковара (1966. година) и Драгана Стојнића (1966. година) нам тренутно нису познати (Ладо Лесковар и Драган Стојнић су представљали Југославију са две различите песме, 1966. године). Што се тиче осталих песама, Оливер Драгојевић представио је Југославију с песмом ''Мајко, да ли знаш?'' (1977. година, 8. место, 31 поен), а Србија је била представљена од стране Слободана Тркуље и Балканополиса с песмом ''Три ружице'' (2025. година, 14. место, 236 поена).

Југославија није учествовала на издањима 1978. и 1979. године, а Србија није учествовала на издању из 2008. године (Пета звезда. Интервизија 2008).

Током Песме Интервизије 2025. године, најављено је да ће се такмичење 2026. године одржати у Саудијској Арабији.

Историја

За више информација погледајте: Фестивал песама у Сопоту

Први фестивал је одржан 1961. под организацијом Владислава Спилмана у сарадњи са Симоном Закрзевским.^[1] Прва три издања су одржана на Гдањском бродоградилишту, после које је фестивал премештен у Шумску оперу.

Између 1977. и 1980. га је заменила Песма Интервизије која је исто била одржавана у Сопоту. Такмичење је користило више различитих формата да изабере победнике.^[2] Фестивал је увек био отворен за неевропске певаче и државе као што су Куба, Доминиканска Република, Монголија, Нови Зеланд, Нигерија, Перу, Јужна Африка и многе друге.

Такмичење губи на популарности током 80-их и 90-их. од 1994. је организован под надлежношћу националног емитера Пољске (ТВП), а 2005. прелази у руке приватног емитера (ТВН).^[3] Од 1999. због раста у популарности Песме Евровизије у бившим земљама учесницама, такмичење се не одржава у том формату, већ организатори позивају велике тачке да наступају. Фестивал је отказан у 2010. и 2011. због економске кризе. Од повратка 2012. године, фестивал се зове Фестивал најбољи од најбољих у Сопоту и преноси га Полсат. Неки од наступа великих звезда на овом фестивалу су Чарлс Азнавур, Бони Ем, Џони Кеш, Чак Бери, Ванеса Меј, Ани Ленокс, Vaya Con Dios, Крис Реа, Танита Тикарам, Ла Тоја Џексон, Витни Хјустон, Kajagoogoo, Горан Бреговић и Анастасија.

Покушај поновног емитовања

Фестивал је поново одржан 2008. године.

2009. године тада премијер Русије Владимир Путин је предложио поновно покретање такмичења, које би се организовало са извођачима из Русије, Кине и земаља централне Азије, углавном чланица Шангајске организације за сарадњу.^[4][5] У мају 2014. године је објављено да ће се такмичење вратити на редован програм после 34 године, са такмичарима из држава чланица Заједнице независних држава, Шангајске организације за сарадњу и бивших совјетских република.^[6]

Такмичење је требало да поново заживи због руског беса на „морално посрнуће запада”, највише мислећи на победу Кончите Вурст на Песми Евровизије 2014.^[7][8][9] Такмичење је такође виђено као дипломатски алат Владимира Путина за ширење руских интереса.^[10] Упркос плановима за одржавање такмичења 2014. које је првобитно одложено за 2015, оно се до данас није десило..^[11][12] Такмичење би се одржало у Сочију, а 7 земаља је изразило вољу да учествује: Казахстан, Кина, Киргистан, Русија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан.^[7]

Учешће

Легенда

  — Државе које више не постоје

Држава	Деби	Задње учешће	Година повратка	Број учесника	Победе	Емитер(и)
Азербејџан	2008.[13]	/[13]		1	0	İTV
Белорусија	2008.[13]	/[13]		1	0	BTRC
Белгија	1979.	1980.		1	0	VRT (Холандски) RTBF (Француски)[a]
Бугарска	1977.	2008.[13]		4	0	BNT
Канада	1978.	1979.		1	0	CBC
Куба	1977.	1978, 2008.[13]	1979.	3	0	ICRT
Мађарска	1977.	2008.		4	0	MTV
Источна Немачка	1977.	1977?		4	0	DFF
Јерменија	2008.[13]	/[13]		1	0	AMPTV
Југославија	1977.	1980.	1980.	2	0	JRT
Казахстан	2008.[13]	/[13]		2		ATV
Киргистан	2008.[13]	/[13]		2		KTR
Летонија	2008.[13]	/[13]		1	0	LTV
Молдавија	2008.[13]	/[13]		1	0	TRM
Мароко	1979.	1980.		1	0	SNRT
Пољска	1977.	2008.[13]		4	1	TVP
Португал	1977.	1980.		1	0	RTP
Румунија	1977.	2008.[13]		4	0	TVR
Русија	2008.[13]	/[13]		2		C1R
Совјетски Савез	1977.	2008.[13]		4	1	CT USSR
Таџикистан	2008.[13]	/[13]		2	1
Туркменистан	2008.[13]	/[13]		1	0	TTV
Украјина	2008.[13]	/[13]		1	0	NTU
Финска	1977.	2008.[13]		4	1	YLE (Фински)
Холандија	1980.	2008.[13]		1	0	NOS (1956–2009)
Чехословачка	1977.	2008.[13]		4	1	CST
Швајцарска	1980.	2008.[13]		1	0	SRG SSR
Шпанија	1977.	2008.[13]		4	0	TVE

Учешће (1977-1980, 2008.):

  Учествовале барем једном

  Никад нису учествовале, иако су могле

  Никад нису учестовале, а изјасниле су заинтересованост за учешће 2014.

Победници

Година	Датум	Локација	Победница[14]	Извођач(и)[14]	Песма[14]	Језик
1965.	12. јун	Праг	Чехословачка	Карел Гот	„Tam, kam chodí vítr spát”	чешки
1966.	25. јун	Братислава	Бугарска	Лили Иванова	„Адажио”	бугарски
1967.	17. јун	Братислава	Чехословачка	Ева Пиларова	„Rekviem”	чешки
1968.	22. јун	Карлове Вари	Чехословачка	Карел Гот	„Proč ptáci zpívají?”	чешки
Фестивал није одржан од 1969. до 1976.
1977.	24–27. август	Сопот	Чехословачка	Елена Водрачкова	„Malovaný džbánku”	чешки
1978	23–26. август	Сопот	Чехословачка	Вацлав Некар	„Patrik”	чешки
			Совјетски Савез	Ана Пугачева	„Всё могут короли"	руски
1979.	22–25. август	Сопот	Пољска	Чеслав Нимен	„Nim przyjdzie wiosna"	пољски
1980.	20–23. август	Сопот	Чехословачка	Марика Гомбитова	„Chcem sa s tebou deliť"	словачки
			Финска	Марион Рунг	„Hyvästi yö"	фински
			Совјетски Савез	Микола Гнатјук	„На встречу осени"	руски
Фестивал није одржан од 1981. до 2007.
2008.	28–31. август	Сочи	Таџикистан	Тамина Нијазова	„Занги телефон”	таџикистански
Фестивал није одржан од 2009. до 2024.
2025.	20. септембар	Новоивановскоје	Вијетнам	Дук Пхук	„Phù Đổng Thiên Vương”	вијетнамски, енглески, руски
2026.		Ријад

Државе победници

Број победа	Држава	Године
6	Чехословачка	1980, 1978, 1977, 1968, 1967, 1965.
2	Совјетски Савез	1980, 1978.
1	Вијетнам	2025.
	Таџикистан	2008.
	Финска	1980.
	Пољска	1979.
	Бугарска	1966.