Петар Велимировић

Петар Велимировић (Сиколе код Неготина, 16. јануара 1848 — Београд, 23. децембар 1911) био je српски политичар.

Петар Велимировић
Датум рођења	(1848-01-16)16. јануар 1848.
Место рођења	Сиколе, Кнежевина Србија
Датум смрти	23. децембар 1911.(1911-12-23) (63 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија
Политичка странка	Народна радикална странка

Биографија

Завршио је Политехнику у Цириху. Године 1876. је био хапшен као следбеник Светозара Марковића због учешћа у социјалистичким манифестацијама у Крагујевцу, а затим је емигрирао у Угарску.

Први пут је изабран за народног посланика 1880. године.

Један је од оснивача Радикалне странке. После угушења Тимочке буне 1883. године емигрирао је у Бугарску.

За министра грађевина изабран је 1887. године у кабинету Јована Ристића, а исти ресор је имао је у кабинетима Ђорђа Симића, Николе Пашића и Саве Грујића.

Крајем 1902. године формирао је свој кабинет, који је био кратког века (месец дана).

Године 1903, председава заседању Народне скупштине, на којој је донета одлука о избору Петра I Карађорђевића за краља Србије.

Други пут је био на челу кабинета од 7. јула 1908. године до 11. фебруара 1909. године.

Преминуо је 23. децембра 1911. године.^[1]

Види још

• Прва влада Петра Велимировића
• Друга влада Петра Велимировића