Плави Туркијци

Плави Туркијци (тур. — Небески или Плави Туркијци) били су номадски племенски савез који је средином 6. века настао у централној Азији.^[7]

Плави Туркијци

Петроглифи Плавих Туркијаца из модерне Монголије (6. до 8. век).[1]
(Предак неким турскијским популацијама) Предак неким турскијским популацијама (укључујући и порекло предака)
Региони са значајном популацијом
Централна и источна Азија
Језици
Старотуркијси[2]
Религија
Тенгризам[3][4]
Сродне етничке групе
Тургеши, Токуз Огуз, Јенисеј Киргиз, Сјуејантуо,[5] Шатуо[6]

Историја

Порекло

Туркијци у ширем смислу обухватају све народе који говоре туркменским (туркијским) језицима. Сматра се да потичу од номадских племена из централне Азије, Алтаја и Џунгарије. Рана историја Туркијаца, као и свих народа централне Азије, обавијена је легендама. Кинески извори помињу их (од 1400. п. н. е., а нарочито од 200. п. н. е.) као ратоборна номадска племена или . Име Туркијци јавља се први пут у 6. веку: код кинеских хроничара у облику , у изворима грчких писаца као Туркос (грч. ), док је у 8. веку у туркијским изворима (орхонски натписи у Монголији) назив Туркијци синоним за групу племена Огузи.^[7]

Туркијски каганат

Седморечје

Византија

Кина

Персија

Алтај

Монголија

Туркијски каганат и суседи око 550.

Пошто су 552—555. покорили номадски племенски савез Џуан-Џуан (енгл. ), Туркијци су под каганом Бумином (тур. , кин: Tu-men) основали своју државу-каганат у области Седморечја (рус. ), седам река које утичу у језеро Балкаш, која се ширила према истоку и западу. У саставу те државе, која није била јединствена, налазило се више племенских група Туркијаца, свака са својим каганом. Око 570. власт Туркијског каганата захватала је централну Азију од Монголије и северних граница Кине до Црног мора. Развој унутрашње и спољне трговине ојачао је политичке и културне везе са народима средње Азије и Алтаја, с Кином, Ираном и Византијом, али око 580. каганат се распао на источни и западни. Кинези су 630. освојили Источни, а 658. и Западни туркијски каганат, али су се оба, у другој половини 7. и почетком 8. века, ослободили кинеске власти.^[7] Западни каганат престао је да постоји када су Тургеши [] 740. успоставили своју власт у Седморечју, а Источни пошто су Ујгури 745. загосподарили делом централне Азије. Државу Ујгура срушили су 840. Киргизи.^[8]

Туркијци Огузи

У западном Туркестану до Каспијског мора развила се у 8—9. веку држава Туркијаца Огуза. Они долазе у додир са Персијанцима и Арабљанима од којих примају ислам, постепено се шире према западу, масовно насељавају Малу Азију и Средњи исток и најзад се у 10. веку уједињују са Турцима Селџуцима и стварају снажну феудалну државу од Босфора до Туркестана.^[8]