Прилужје

Прилужје (алб. ) је насељено место у Општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Прилужје површине 745 . Кроз Прилужје протичу две реке: Лаб и Ситница. Село је повезано системом за наводњаване са водоводом из Обилића, кроз село су асфалтиране улице. У селу ради здравствена амбуланта, ветеринарска станица, апотека и пошта као и српска осмогодишња школа Вук Караџић и средња техничка школа Никола Тесла које укупно броје око 500 ученика.

Прилужје
Прилужје
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2024.	537
Географске карактеристике
Координате	42° 43′ 58″ С; 21° 01′ 33″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	516
Прилужје Прилужје на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38213
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	KM

Географија

Село је збијеног типа у равници између реку Ситнице и Лаба. Оранице плодна лукиња на којој успевају све житарице и поврће. Смештено око 14 км југоисточно од Вучитрна.

Историја

У турском попису области Бранковића из 1455. помиње се као велико село Прилужа са 53 српске куће. У поменику манастира Девича уписани су 1761. и 1775.^[1] Срби дародавци из Прилужа. У овом селу постоји један стариначки род који не памти када су њихови преци досељени, те се сматрају да су од постанка села њихови житељи, а остали су махом дошљаци из разних крајева у току владавине турске империје. На сеоском гробљу, које је старо колико и село, подигнута је мања црква 1969. посвећена св. Недељи. Сматра се да у селу и околини постоје још два црквишта, јер постоје трагови.^[1] Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.

Порекло становништва по родовима

Српски родови^[2]

• Дикићи (1.1 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа; у Прилужје прешли око 1960. Даља старина им је у Црној Гори.
• Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
• Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.
• Чунгићи (4 к., Св. Петка)
• Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
• Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније одселили у Србију.
• Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
• Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
• Митровић (1 к., Св. Лука). Преселио се из Племетине око 1870. Даљом старином је из Црне Горе.
• Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.
• Ночићи (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Племетине око 1890. Даља старина им је у Бајчини у Лабу.
• Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.
• Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.

Роми муслимани

• Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.
• Браимовић (1 к.) Пресељен 1931. из Грабовца.
• Куртићи (2 к.). „Шетали свуда“. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.

Демографија

Број становника на пописима:

Популација (ист.): Прилужје

Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	856	996	1.228	1.524	1.958	2.175	558

Еволуција становништва

Национални састав становништва 2011.^[а]

Националност	број
Албанци	267
Срби	215
Роми	67
Ашкалије	8
непознато/друго[3]	1

Напомене

1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.