Приморско-крајишка област

Приморско-крајишка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Приморско-крајишка област
1923.—1929.
Приморско-крајишка област
Главни град	Карловац
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина	14.121 км2
Становништво	644.080 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1923.
• Укинуто	1929.
Претходник Следбеник Личко-крбавска жупанија (Краљевина СХС) Модрушко-ријечка жупанија (Краљевина СХС) Загребачка жупанија (Краљевина СХС) Покрајина Хрватска и Славонија (Краљевина СХС) Савска бановина (Краљевина Југославија) Врбаска бановина (Краљевина Југославија)

Историја

Приморско-крајишка област установљена је уредбом о подјели државе СХС у области од 26. априла 1922. Обухватала је раније жупаније:

• Личко-крбавску, са градом Сењом (котари Сењ, Бриње, Оточац, Кореница, Перушић, Госпић, Удбина, Д. Лапац, Грачац),
• Модрушко-ријечку, са градовима Бакром и Сушаком (котари Чабар, Бакар, Делнице, Цриквеница, Врбовско, Огулин, Слуњ, Војнић, Вргинмост) и
• дио некадашње жупаније Загребачке, јужно од ријеке Купе, са градовима Карловцем и Петрињом (котари Карловац, Глина, Двор, Петриња и Костајница).

Формирањем бановина, ова област је углавном припала Савској бановини, са изузетком котара Двор (Врбаскoj) и Чабар (Дравској до 1931. а онда ипак Савској^[1]).

Географија

По величини Приморско-крајишкој области припада прво мјесто међу областима у држави, по апсолутном броју становника четврто мјесто (послије загребачке, осјечке и београдске.), док јој релативни број или густина становника (45.6 km²), остаје испод нормалне у држави (48 km²).

Становништво

По вјери је 344.934 римокатолика и 201 гркокатолик, 286.651 православних, 257 евангелист, 735 јевреја, 351 муслиман и др.

Административна подела

Приморско-крајишка област је била подијељена на 24 среза и 5 градова (Бакар, Карловац, Петриња, Сењ и Сушак), а срезови на 128 управних општина, са 2.637 насеља.

Срезови:^[2]

• Бакарски
• Брињски
• Војнићки
• Врбовски
• Вргинмостански
• Глински
• Госпићки
• Грачачки
• Дворски
• Делнички
• Доњелапачки
• Коренички
• Костајнички
• Огулински
• Оточачки
• Перушићки
• Петрињски
• Сењски
• Слуњски
• Удбински
• Цриквенички
• Чабарски

Градови:

• Карловац
• Петриња

Велики жупани

• Марјан Ханжековић од 1927.
• Андрија Здравковић до 1927.^[3]