Вргинмост
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Вргинмост је насељено мјесто и сједиште општине Гвозд у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2021. у општини је живело 2.047 становника, а у самом насељу је живело 860 становникa.[1]
.gif)
Remove ads
Географски положај
Вргинмост се налази у прелазном појасу Баније и Кордуна, јер Петрова гора као међа двије шире регије не представља јасну и значајну природну границу двије области. Становници се сматрају кордунашима. Ово је и погранично подручје са БиХ, према општини Велика Кладуша. Најближи већи град је Карловац, удаљен 40 km.
Име
Послије пада Српске Крајине, име насеља Вргинмост је 1996. године било насилно промијењено, без претходно одржаног референдума о промјени имена града, па се мјесто од 1996. до 2012. звало Гвозд.[2] У складу са жељама већине становништва, 23. октобра 2012. године, општинско вијеће вратило је насељу вишевјековно име Вргинмост.[3] Име општине за сада остаје Гвозд, јер су одлуке о промјени назива града или општине у надлежности Сабора Хрватске.
Име Гвозд је иначе стари назив за Петрову гору названу тако по мјесту погибије старохрватског владара Петра Свачића. Само насеље Вргинмост је смјештено југоисточно од Гвозда и од свог оснивања носи назив Вргинмост или по старијем правопису Вргин- Мост и не вуче никакву етничку конотацију, па је остало нејасно који је био разлог промјене имена мјеста. Прва иницијатива враћања вишевјековног назива мјеста — Вргинмост покренута је још 2002. године, али су надлежне институције ову иницијативу прогласиле „неуставном“, јер је затражено да се о тој иницијативи претходно изјасне представници мјесних одбора у којима би било спроведено гласање за такву одлуку. Нова општинска власт извршила је потпуно легалну процедуру, спровела све захтјеве државних институција и на тај начин остварила право да донесе одлуку о враћању старог имена мјеста. Од свих вијећника само је представник ХДЗ-а био против, па је одлука о промјени назива постала пуноважна још у мјесецу јулу, али је коначна одлука о промјени имена мјеста званично прошла процедуре и проглашена 23. октобра 2012. године. Остало је још да се у Сабору Хрватске званично промијени и име општине.
Сама промјена имена није створила конфузије и расправе у тренутку доношења одлуке, у јулу мјесецу. Послије званичне одлуке од октобра јавност у Хрватској, медији, прије свега извјештавање о догађају „Нове ТВ“, довела је до закасњеле реакције која је пробудила одређене међунационалне тензије. Дуго је општинска власт у Вргинмосту чекала и од предузећа „Хрватске цесте“ да се поставе нове табле на улазима и излазима из града са именом Вргинмост. Крајем октобра табле су постављене, а једна на улазу у град је прежврљана спрејом. Створена је напета ситуација у којој службеници МУП-а, даноноћно чувају табле са именом мјеста. У хајку против одлуке о промјени имена укључиле су се и ХСП и ХЧСП, удружења ратних ветерана, као и локално римокатоличко свештенство. Неки медији износе чак и лажне тврдње о националном саставу становништва које се иначе лако могу провјерити на званичном сајту Државног завода за статистику[4] о томе да се "96% становника Гвозда који су Хрвати противе одлуци о промјени имена“.
Remove ads
Рељеф
Шире подручје Вргинмоста је изразито брежуљкаст крај, односно спада у ниско побрђе. Просјечна надморска висина је око 200 m. Већи дио територије је покривен пролазним шумама и шумарцима међу којима се истичу: Кремешница која се простире од Сјеничака према Ласињи, Медвеђак, Катићкоса, Трепча, Туклеч и Абез између села Сјеничака, Утиње и Пјешчанице, затим Топличке косе сјеверозападно од Топуског, Дебела коса између села Катиновца и Црног Потока, као и источне падине Петрове горе у граничном подручју према сусједној општини Војнић, са предјелима Кијак, Храстовац, Магарчевац, Шпанова пољана и највишим врхом Петрове горе — Петровцем, на надморској висини од 507 m.
Изузев Купе у сјеверном дијелу краја и Глине у граничном појасу према Босни, одн. подручју Велике Кладуше, већих водених токова готово и да нема. Са друге стране, овај простор богат је потоцима и изворима. Од већих потока истиче се Велика Трепча, која извире испод јужних падина Јуриних брда, протиче кроз Вргинмост, поред Кирина и Чремушнице, да би код засиока Лукинић примила Малу Трепчу и даље до ушћа у Купу југоисточно од Ласиње текла као Трепча. Од осталих већих потока истичу се Мала Утиња, која извире на источним падинама шуме Медвеђак, протиче кроз село Сјеничак и улијева се у Купу код мјеста Скакавац. Затим, Чемерница, која извире на источним падинама Петрове горе, код села Подгорја и улијева се у Глину код Гређана и Перна коју чине сливови са источних падина Петрове горе између Храстовца и Шпанове пољане, а улијева се у Глину код Старог Села Топуског.
Клима је умјерено-континентална. Температуре у јулу су изнад +20 °C, а зими се спуштају и до -20 °C. Земљиште није посебно плодно. Спада у групу „посних“ и „киселих“ земљишта. Од бјелогоричне шуме највише је букве, храста, граба и питомог кестена. Брежуљци обилују брезовом шумом.
Историја
Насеље Вргинмост први пут се помиње почетком 18. века, а добило је име по извјесном Врги, који је овдје саградио кућу и мали мост преко ријеке. Реч је у ствари о свештеничкој породици Врга. Године 1867. месни парох поп је Јово Верга, купац познате Радићеве пољопривредне књиге.[5] Он је претплатник Вукове књиге српских песама и неколико година раније - 1862. године - као Јован Вргу.[6]
Почетком 20. века у Вргином мосту политичка и црквена општина, православна црква и комунална основна школа, пошта и брзојав и жељезничка станица. У месту је тада 401 српски дом са 2856 православних душа. Председник православне црквене општине је парох поп Теодор Лукач, перовођа Васиљ Коркут. У њеном саставу су и села Пјешчаница и Брњавац. Све старе црквене матице су у пожару 1889. године изгореле. Трошна српска православна црква је посвећена Св. Илији,[7] при којем служи 13 година поп Лукач рођен у месту 1868. године. Православна парохија је прве класе, нема парохијски дом, а има српско православно гробље.
Комунална основна школа има једно здање подигнуто 1860. године. У њој раде учитељ Миле Оклобџија и учитељица Даница Дерета. Школу је 1905/1906. године похађало 115 ученика, од 353 школског узраста. Деца долазе из поменутих парохијских филијала.
Срби у месту су били активни и друштвени, па су за неколико године почетком 20. века створили две сличне по намени удружења. У Вргинмосту је 1901. године основана Српска штедионица као задруга. А 1907. године Српска пољопривредна кредитна задруга.[8]
Други светски рат
 | одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности, побољшајте овај одељак. |
У Другом свјетском рату, у августу мјесецу 1941. године усташе су убиле 1.564[9] Срба из Вргинмоста и околине у покољу у Глинској цркви. Убијено је и најмање 116 дјеце [тражи се извор]. Тада су и спаљена српска села у околини, као и храм Св. пророка Илије, подигнут 1773. године. 1942. Вргинмост су ослободили Партизани (види Бихаћка операција 1942.)
У самом мјесту Вргинмост, у току НОБ-а, у партизанским јединицама је било око 20 лица, од којих је 6 погинуло, а међу преживјелима је било 5 носилаца „Партизанске споменице 1941.". Од стране непријатеља је убијено 38 мјештана, 3 су умрла од тифуса, а 3 су жртве рата.
Побијени мјештани били су презимена: Ајдиновић, Арбутина, Бабић, Бранковић, Цревар, Данчула, Ивковић, Јањанин, Јарчов, Јовичић, Коркут, Лапчевић, Личина, Лукач, Малбаша, Малобабић, Миличевић, Митић, Мраовић, Мркобрада, Насташић, Пауновић, Радановић, Родић, Рончевић, Самарџија, Тепшић и Владић — сви Срби.
У срезу Вргинмост масовно су убијани жене и деца од стране усташа. Често су их затварали у сељачке куће, које би запалили и сви би унутра изгорели. Усташе су такође нагонили жене да пасу траву. У појединим местима среза Вргинмоста после силовања српских жена и девојака усташе би им "одрезали груди и полне органе" говорећи: "Нећете више рађати српске псе".[10]
Јосип Клеменчић месар и општински комесар из Вргинмоста, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и више килограма сребрног новца".[11]
Срби из села Сјеничака који су јула 1941. године дошли у Вргинмост да траже дозволу за вршидбу жита, похватани су и убијени. Тада је у једном дану страдало 20 Срба из Сјеничака.[12]
У срезу Вгинмост власти су наредиле свим сељацима да са породицама дођу у среско место ради покатоличавања. У општини Чемерници председник општине Јосип Живчић наредио је да сви Срби мушкарци, у узрасту од 16 до 60 година, морају 3. августа 1941. године неизоставно доћи у Вргинмост, где ће их дочекати римокатолички жупници и превести их у римокатоличку веру, уз обећање да након тога више нико неће смети да дирне покатоличене Србе и они ће бити равноправни са Хрватима. У наредби је још стајало да сви који тога дана не дођу да се покрсте, биће код својих кућа убијени. Стога је, сасвим разумљиво, што се тога дана окупило у Вргинмосту око 1.200 лица. Усташе су раздвојиле мушкарце од жена, па жене пустили кућама са децом, а мушкарце поубијали. Оваквих и сличних примера било је безброј.[13]
У срезу Вргинмост усташе су заједно са општинским властима присиљавали Србе на покатоличавање претећи им убиством и логорима.[14][непоуздан извор?]
У срезу Вргинмост порушене су цркве у Чемерници, Топуском, Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима, Пјешчаници, Перни и Блатуши.
Remove ads
Савремено доба
До 1991. године општина Вргинмост била је у саставу некадашње Заједнице општина Карловац. Референдумом од 3. фебруара 1992. становништво се већински одлучило за приступање тадашње општине Вргинмост САО Крајини. Падом Крајине, послије операције „Олуја“, највећи дио становништва одлази у избјеглиштво, угл. у Србију и Републику Српску. Један дио становништва касније одлази и у треће земље. Вргинмост постаје општина са новим именом Гвозд, наметнутим 1996. године. Као територијално умањена у односу на пријератну, данашња општина обухвата 19 насеља са укупном површином од 212,4 ² и налази се у саставу Сисачко-мославачке жупаније. У међувремену простор је насељен Хрватима, већином избјеглим из Босне и Херцеговине. Мањи број углавном старијег српског становништва вратио се у своја претходна мјеста становања.
Remove ads
Становништво
На последњем попису становништва из 2021. године, на подручју општине укупно је пописано 2.047 становника, а у самом месту Вргинмост пописано је укупно 860 становника.
На попису становништва из 2011. године, на подручју општине укупно је пописано 2.970 становника, а у самом мјесту Вргинмост пописано је укупно 1.095 становника.[15]
Према попису становништва из 2001. године општина Вргинмост (данашња, умањена) има 3.779 становника у 19 насеља. Већину чине Срби (58%) а бројни су и Хрвати (40%), већином насељени у насеља која су до пада Крајине била насељена Србима. Сам градић Вргинмост има 1.303 становника, претежно Хрвата.
Попис 1991.
По попису становништва из 1991. године, општина Вргинмост је имала 16.599 становника, распоређених у 40 насељених мјеста.
Бивша велика општина Вргинмост је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формиране су три општине: Вргинмост, Ласиња и Топуско. Иако читав крај гравитира Карловцу, из политичко-етничких разлога општине Вргинмост и Топуско ушле су у састав Сисачко-мославачке жупаније. Општина Ласиња је у саставу Карловачке жупаније. Тиме је у обје жупаније обезбјеђена огромна хрватска етничка већина.
Према новој територијалној подјели, национални састав 1991. године је био сљедећи:
Вргинмост (насељено мјесто), национални састав
| Националност[16] | 2011. | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 322 (29,41%) | 1.403 (89,36%) | 1.185 (84,46%) | 929 (86,98%) | 676 (80,47%) | |
| Хрвати | 755 (68,95%) | 47 (2,99%) | 44 (3,13%) | 65 (6,08%) | 138 (16,42%) | |
| Југословени | — | — | 42 (2,67%) | 125 (8,90%) | 34 (3,18%) | 9 (1,07%) |
| остали и непознато | 18 (1,64%) | 78 (4,96%) | 49 (3,49%) | 40 (3,74%) | 17 (2,02%) | |
| Укупно | 1.095 | 1.303 | 1.570 | 1.403 | 1.068 | 840 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Вргинмост је имало 1.570 становника, следећег националног састава:
Аустроугарски попис 1910.
На попису 1910. године насеље Вргинмост (заједно са Цреварском Страном, која се као самостално насеље исказује од 1921. године) је имало 707 становника, сљедећег националног састава:
Remove ads
Политичко уређење
Тренутни начелник општине је Милан Врга (СДСС).
Привреда
Данас у Вргинмосту нема ниједног значајног привредног објекта. Општина спада међу најсиромашнија подручја у Хрватској.
Култура и образовање
На подручју општине дјелује једна основна школа — ОШ „Гвозд“.
Познате личности
- Гаврило Родић, генерал у аустријском царству
- Раде Малобабић, српски револуционар
- Миле Мркшић (1947—2015), командант Српске војске Крајине
- Бранко Мамула (1921—2021), адмирал флоте ЈНА
- Раде Булат (1920—2013), генерал ЈНА и народни херој
- Павле Јакшић (1913—2005), генерал, начелник генералштаба ЈНА и народни херој
- Огњеслав Утјешеновић Острожински (1817—1890), књижевник
- Вељко Губерина (1925—2015), адвокат кривичар
Remove ads
Спорт
До 1995. године и протјеривања Срба, у Вргинмосту је постојао фудбалски клуб "Јединство”. Послије 1995. године, досељени Хрвати оснивају НК „Гвозд” који се тренутно такмичи у 2. жупанијској лиги.
Види још
Референце
Литература
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads