Пруга Београд—Суботица

Пруга Београд центар—Стара Пазова—Нови Сад—Суботица—државна граница са Мађарском, је магистрална железничка пруга у Србији. Према Уредби о категоризацији железничких пруга обухвата магистралне пруге 101 (на деоници Београд центар—Стара Пазова) и 105 (на деоници Стара Пазова—државна граница са Мађарском)^[1]. Дужине је 181,6 километара и повезује Београд са севером земље, Мађарском и остатком Европе. Пруга полази из шумадијског дела Београда, прелази Саву и пролази кроз источни део Срема, код Новог Сада прелази Дунав и даље наставља централним делом Бачке до Суботице и државне границе са Мађарском. Пругом управља Инфраструктура железнице Србије.

Пруга Београд—Суботица
Легенда
електрификација 25 kV AC ка Панчеву ка Раковици Београд центар тунел Сењак Сава Нови железнички мост Нови Београд Тошин бунар тунел Бежанијска коса Ауто-пут А3 Земун Земун Поље Ауто-пут А1 ка Београд–ранжирној Батајница Нова Пазова Стара Пазова ка Шиду Инђија Бешка Фрушка гора Чортановци тунел Чортановци Сремски Карловци ка Беочину Петроварадин Дунав Железничко-друмски мост Нови Сад Нови Сад–ранжирна Авијатичарско насеље Сајлово ка Орловату ка Богојеву Кисач Змајево ка Бечеју Врбас ка Сомбору Ловћенац Бачка Топола Нови Жедник Наумовићево ка Сенти ка Хоргошу Суботица–теретна Суботица ка Сомбору ↓ ка Будимпешти

Историја

Одлукама Берлинског конгреса 1878. Србија се обавезала да ће изградити пругу од Београда до аустроугарске границе, тј. до моста преко Саве, а Аустроугарска везу до Будимпеште. Деоница Суботица—Нови Сад пуштена је у саобраћај 5. марта 1883, а деоница Нови Сад—Земун 10. децембра исте године. Пруга од Београда до Земуна са мостом преко Саве предата је у саобраћај 1. септембра 1884, када је возом за Беч кренуо краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић.

Дана 31. маја 1964. први воз долази на нову железничку станицу у Новом Саду. Станица и пруга од данашње распутнице Сајлово до станице Петроварадин су измештене северно од центра града како би се омогућила изградња стамбених блокова између Дунава и некадашње пруге. На новој траси пруге изграђен је Жежељев мост.

Нова траса пруге од Земуна до Београда пуштена је у саобраћај 10. децембра 1970. Зграда старе железничке станице је срушена, а на њеном месту су изграђени стамбени блокови.

У току НАТО бомбардовања је због рушења Жежељевог моста прекинут железнички саобраћај преко Дунава код Новог Сада. Возови из Београда су саобраћали до станице Петроварадин све до 30. маја 2000, када је отворен Монтажно-демонтажни мост МД-88, познат и као Мост „Бошко Перошевић“. Нови Железничко-друмски мост отворен је за железнички саобраћај 7. априла 2018. нешто пре 12 часова преласком теретног воза из Новог Сада.

Дана 30. јуна 2018. међународним возом за Будимпешту за саобраћај је затворена железничка станица Београд главна, а полазна станица за возове ка Новом Саду и Суботици је постала железничка станица Београд центар.

Тренутно стање пруге

Максимална дозвољена брзина возова износи 200 km/h, али само на деоници Београд—Нови Сад. Деоница од Новог Сада до државне границе је тренутно у обнови за брзине од 200 km/h, чиме ће се најбржим возом од Београда до Суботице стизати за мање од 2 сата.

Модернизација пруге

У току су радови на реконструкцији и модернизацији пруге од Београд центра до Новог Сада за брзине до 200 km/h. На првој деоници Београд центар—Стара Пазова дужине 34,5 километра радове изводе кинеска предузећа China Railway International и China Comunication Construction Company. Већи део средстава (85%) је обезбеђен из кредита кинеске Export-Import банке и НР Кине. Рок за завршетак деонице је јун 2021.^[2] Друга деоница Стара Пазова—Нови Сад дужине 40,4 km реконструише се и гради из кредита Руске Федерације (85% средстава). Главни извођач је РЖД интернешнал, а рок за завршетак радова је децембар 2021.^[3][4]

Према тестирања из јануара 2022. постигнута је брзина од 201,5 километара на сат.^[5]

Службена места на прузи

Назив службеног места	Стационажа	Врста службеног места	Веза са другим пругама
Београд центар	0,000	станица	Београд—Ниш, Београд—Бар, Београд—Панчево
Нови Београд	2,887	станица
Тошин бунар	5,287	стајалиште
Земун	8,826	станица	Техничко-путничка станица Земун
Земунско поље	11,995	станица
Батајница	18,822	станица	Београд–ранжирна—Батајница
Нова Пазова	25,265	станица
Стара Пазова	33,066	станица	Београд—Шид
Инђија	39,866	станица	Београд—Шид
Инђија–пустара	45,055	укрсница (укинута)
Бешка	45,957	станица
Чортановци	53,546	станица (укинута)
Чортановци Дунав	55,790	стајалиште (укинуто)
Карловачки виногради	59,355	укрсница (укинута)
Сремски Карловци	63,576	станица
Петроварадин	68,902	станица	Петроварадин—Беочин
Нови Сад	75,044	станица	Нови Сад—Нови Сад–ранжирна—Сајлово
Авијатичарско насеље[тражи се извор]		стајалиште	Нови Сад— Богојево, Нови Сад—Орловат
Сајлово	75,044	стајалиште	Нови Сад— Богојево, Нови Сад—Орловат
Кисач	88,386	станица
Степановићево	95,061	стајалиште
Змајево	100,543	станица
Врбас	113,750	станица	Врбас—Сомбор
Ловћенац	125,123	станица
Мали Иђош	129,825	стајалиште
Мали Иђош–поље	133,168	укрсница
Бачка Топола	141,203	станица
Мали Београд	149,805	стајалиште
Жедник	154,823	станица
Верушић	159,981	стајалиште
Наумовићево	164,185	станица
Суботица–теретна	172,655	станица
Суботица	173,479	станица	Суботица—Сомбор, Суботица—Сента, Суботица—Сегедин, Будимпешта—Келебија