Инфраструктура железнице Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Инфраструктура железнице Србије је акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром у Србији. Први генерални директор привредног Друштва за управљање железничком инфраструктуром "Инфраструктура железнице Србије" кога је предложила Влада Републике Србије је мр Горан Максић, дипломирани инжењер.[1][2]
Remove ads
Инфраструктура
Железничка пруга се на основу Закона о железници из 2013. категорише:
- магистрална пруга, од значаја за међународни и национални саобраћај
- регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај и
- локална пруга, од значаја за локални саобраћај
- манипулативне пруге, од значаја за привредне субјекте.[3]
Влада Републике Србије исте године доноси и Уредбу о категоризацији железничких пруга.[4]
Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 km, од чега је: 3.526 km једноколосечних отворених пруга и 283 km двоколосечних отворених пруга. Од тога електрифицирано је 1.279 km колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 km једноколосечних пруга и 279 km двоколосечних пруга.
Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 , а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године.
Око 45% пруга у Србији има дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 t, док је на 30% пруга то оптерећење испод 16 t.
Око 25% магистралних пруга железничке мреже у Србији налази се на Коридору X и његовим крацима - Xб и Xц.
У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља Коридор X. После 2000. године урађени су пројекти реконструкције и модернизације пруга на овом коридору.
Коридор X
.jpg)
Најважнија железничка мрежа кроз Србију је међународни „Коридор Х (Е70 и Е85)“ који је дуг 767 km и само 32% дужине коридора је двоколосечно, електротехничка опрема је технолошки застарела, а пруга Ниш - Димитровград није електрифицирана.
Тренутна комерцијална брзина је око 50 km/h. Потребна су велика улагања да би мрежа пруга била доведена на стандарде које захтева савремена железничка инфраструктура.
Магистралне пруге Коридора Х (Е70 и Е85) кроз Србију:
- Београд - Рума - Шид - Граница Хрватске
- Београд - Нови Сад - Врбас - Суботица - Граница Мађарске (грана коридора Xб ознака Е-85)
- Београд - Јагодина - Ниш (Е-70 и Е-85)
- Ниш - Лесковац - Врање - Прешево - Граница Северне Македоније (Е-85)
- Ниш - Пирот - Димитровград - Граница Бугарске (грана коридора Xц ознака Е-70)
Главни железнички чворови на „Коридору X“ кроз Србију:
- Железнички чвор Суботица
- Железнички чвор Нови Сад
- Железнички чвор Београд
- Железнички чвор Ниш
Дирекција за велике брзине УИЦ формирала је Географску Групу Југоисток Европе (13 држава) са задатком да на том простору афирмише пруге велике брзине.
Група Југоисток донела је закључак да модернизацију железничке инфраструктуре треба усмерити на пет приоритетних праваца од којих се три налазе у Мрежи пруга за велике брзине Европе (2001)[5] Железничка мрежа „високих перформанси“ обухвата железничке пруге у региону југоисточне Европе, које ће бити оспособљене да омогуће стварање железничких веза високог квалитета а постигнут је Споразум о успостављању железничке мреже високе перформансе у југоисточној Европи (СЕЕЦП). Овај Споразум је ратификовала Скупштина Србије 2006. године. Циљ овог споразума је да се до 2020. године постигне уз одговарајућа улагања комерцијална брзина најмање 130 km/h, а минимална пројектована од 160-200+/-20 km/h.[5]
Коридор XI
.jpg)
Друга по важности железничка мрежа у Србији је међународни „Коридор XI“ који укључује два железничка правца.
Магистрална пруга Београд – Граница Црне Горе, ознаке Е–79, је једноколосечна електрифицирана пруга укупне дужине 287,4 km. Најдужи тунел на овом правцу у Србији је „Златибор“ 6169 m.
Магистрална пруга Београд – Вршац – Граница Румуније, ознаке Е–66, укупне дужине 104 километара. Деоница Београд центар – Панчево Главна је једноколосечна електрифицирана пруга дужине 15 km, а деоница Панчево Главна – Вршац је једноколосечна неелектрификована пруга дужине 80 km. Ова пруга је доброг стања јер је ремонтована 1986. године.
Обе магистрална пруге, поред Коридора X, су предвиђене за модернизацију.
Магистралне пруге „Коридора XI“ кроз Србију:
- Београд - Панчево - Вршац - Граница Румуније (Е-66)
- Београд - Ваљево - Ужице - Граница Црне Горе (Е-79)
Регионална мрежа
Регионалне пруге кроз Србију су углавном умрежене са међународним Коридорима X и XI.
Главни регионални железнички чворови кроз Србију:
Сомборски железнички чвор се састоји од три главна регионална правца:
- Сомбор - Суботица (Коридор X)
- Сомбор - Врбас (Коридор X)
- Сомбор - Богојево - Оџаци - Нови Сад (Коридор X)
.jpg)
Зајечарски железнички чвор се састоји од три главна регионална правца:
- Зајечар - Неготин - Прахово Пристаниште (пловни Коридор VII)
- Зајечар - Књажевац - Ниш (Коридор X)
- Зајечар - Бор - Пожаревац - Мала Крсна (Коридор X)
Зрењанински железнички чвор се састоји од три главна регионална правца:
- Зрењанин - Вршац (Коридор XI)
- Зрењанин - Панчево (Коридор XI)
- Зрењанин - Чока - Суботица (Коридор X)
Краљевачки железнички чвор се састоји од четири главна регионална правца:
- Краљево - Чачак - Пожега (Коридор XI)
- Краљево - Крушевац - Сталаћ (Коридор X)
- Краљево - Крагујевац - Лапово (Коридор X)
- Краљево - Рашка - Звечан - Косово Поље - Скопље (Коридор Х)
Остварени, текући и планирани пројекти
Крајем 2003. године завршени су капитални радови на ремонту деонице Кусадак – Велика Плана на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Ниш, у дужини од 22 km. Извршен је ремонт горњег и доњег строја пруге, уграђени су нови путни прелази, савремене скретнице, извршен ремонт станичних колосека и реновирање станице у Смедеревској Паланци. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 16,4 милиона евра.[6][7] Године 2005, завршен је капиталан ремонт једноколосечне деонице Чортановци – Сремски Карловци – Карловачки Виногради – Петроварадин на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд – Нови Сад, у дужини од 15 km. Радови су финансирани кредитом Европске инвестиционе банке у висини 14 милиона евра.[8] Током 2006. године завршена је обнова шест тунела и 19 мостова на прузи Ниш – Димитровград чиме је омогућен товарни профил возила „UIC C“ дуж целог железничког коридора X у Србији.[9] Од 19 мостова, челичне конструкције на четири објекта и четири бетонска моста замењени су потпуно новим. Највећи стари мост на овој прузи код Станичења замењен је новом, 125 тона тешком и 42 m дугом конструкцијом, вредност радова износила је 270 милиона динара а финансирани су из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ).[10] Радници и стручњаци „АД Хидротехнике“ су успешно проширили свих шест тунела за 1 метар са обе стране, а висина им је повећана за 1,2 метра чиме је омогућено да овом пругом пролазе највећи „хукапак“ вагони.[11] Вредност радова на тунелима износила је 150 милиона динара. Завршетком ових радова створени су услови за електрификацију пруге Ниш – Димитровград. Септембра 2007. године отворена је потпуно реконструисана железничка станица у Кикинди, у чију модернизацију је уложено 100 милиона динара. У периоду од 2008. до 2010. године извршена је реконструкција и модернизација деонице Батајница - Стара Пазова - Голубинци на „Коридору X“, на магистралној прузи Београд - Шид. Извршена је обнова левог и десног колосека између Батајнице и Нове Пазове, укупне дужине 13, 8 km, као и ремонт пет станичних колосека у Новој Пазови и седам станичних колосека у Старој Пазови. Поред тога, изграђен је нови десни колосек од станице Стара Пазова до станице Голубинци, у дужини од 9, 2 km, чиме је на читавој прузи између Београда и Шида успостављен двоколосечни саобраћај. На основу уговора са Сименсом и Телефонкаблом извршено је осавремењавање сигнално-сигуросних, електроенергетских и телекомуникацијских постројења, у висини од 5, 7 милиона евра.[12]
Јануара 2011. године потписан је уговор о заједничким улагањем Железница Србије и Пошта Србије на постављању оптичких каблова дуж магистралних и главних пруга који ће се радити у три фазе у висини од 5, 33 милиона евра.[13][14] Заједничким улагањем ИПА фонда Европске уније у висини 26,2 милиона евра и Републике Србије у висини 19,1 милиона евра започети су радови на изградњи моста на Дунаву у Новом Саду на месту порушеног „Жежељевог“, априла 2012. године. Мост ће бити дугачак 452 метра и имаће два колосека и две коловозне траке.[15][16]
Фебруара 2011. године, на основу споразума „Железнице Србије“ и „Европске банке за обнову и развој“, у висини од 36,9 милиона евра, започети су радови, на изградњи нове двоколосечне пруге на Коридору X, за брзине од 160 km/h, на деоници у дужини од 10,5 km на прузи Београд - Ниш, од стајалишта Гиље преко Ћуприје до Параћина, као и изградња двоколосечног новог челичног моста на Великој Морави код Ћуприје распона 322 метра.[17][18] Грађевински радови на прузи која укључује и изградњу 20 објеката, између осталог извршиће се потпуна реконструкција станице у Ћуприји, износиће 16,2 милиона евра. Електротехнички део радова износиће 11,85 милиона евра и у складу са Уговором са Сименсом биће постављање око 30 km контактне мреже, тако да ће електротехничка постројења на тој деоници омогућити брзине од 160 km на сат.[19] Грађевински радови на мосту износиће 8,9 милиона евра.
Маја 2013. године, генерални директор „Железница Србије“ Драгољуб Симоновић и председница „Мађарских државних железница“ Илона Давид потписали су Меморандум о разумевању у Београду, који подразумева заједничку сарадњу на реализацији пројекта железничке пруге Београд – Будимпешта за просечну брзину 160 km/h, а из кредита Кинеског инвестиционог фонда. Пруга Београд – Будимпешта важи за најзначајнију у овом делу Европе. Крајем новембра 2013. године, на Самиту у Букурешту, премијери Србије, Кине и Мађарске, Ивица Дачић, Ли Кећанг и Виктор Орбан постигли су договор о заједничком пројекту модернизације железнице између Будимпеште и Београда.[20] Уговор о изради Главног пројекта реконструкције и изградње двоколосечне пруге Стара Пазова – Нови Сад у вредности од 9 милиона долара потписали су генерални директор „Саобраћајног института - ЦИП“ Милутин Игњатовић и генерални директор руских државних железница „РЖД интернешнл“ Сергеј Павлов, 10. октобра 2014. године (Мансурбек Султанов - директор у руским железницама о пројектима у Србији).[21] Пројекат је предвиђен да буде завршен у јуну 2015. године након чега би отпочели радови на модернизацији двоколосечне пруге који ће трајати 30 месеци, односно до почетака 2018. године.[22] Реализацијом овог пројекта путовање возом од Београда до Новог Сада ће трајати 40 минута.[22]
Уговор о кредиту од 25 милиона евра за реконструкцију железничке станице Београд центар у Прокопу потписали су 10. децембра 2012. године између Републике Србије и Кувајтског фонда за арапски економски развој председник Владе Србије Ивица Дачић и генерални директор фонда Абдулвахаб ал Бадар.[23] Радови на реконструкцији железничке станице „Београд центар“ у Прокопу започели су 3. децембра 2014. године.[24] Радовима је извршена реконструкција постојећег деветог и десетог колосека, изградња трећег, четвртог, седмог и осмог колосека, постављање електро-енергетске инсталације и телекомуникационих система у потходницима и на перонима, уградња информативног система за обавештавање путника, санирање хидроизолације, изградња четири трафо станице и др. Радове је након расписаног тендера изводио конзорцијум фирми окупљених око „Енергопројекта“, а пројекат је урадио „Саобраћајни институт ЦИП“.[25] Радови су завршени у планираном року, 26. јануар 2016. године, а станицу „Београд Центра“ свечано је отворио председник Владе Александар Вучић, који је најавио да ће станица у потпуности бити завршена до 2018. године.[25]
Јуна 2013. године потписан је Анекс бр. 1 између „Железница Србије“ и „Руских државних железница Интернешнел“, који предвиђа реконструкцију и модернизацију деонице магистралне пруге Београд центар – Вршац, од Панчевачког моста на Дунаву до Панчева Главне, у дужини од 15 km.[26] Извршиће се реконструкција постојећег колосека, станица и моста на реци Тамиш, као и изградња електрифицираног другог колосека са пет нових мостова.[27] На овој деоници биће изграђен мост преко реке Тамиш, дужине 242 метра, као и још четири моста дужине 12 m, а изградиће се и пет носача на Панчевачком мосту, како би мостом могла да саобраћају два воза истовремено.[28] Вредност посла је око 91 милиона долара, од чега око 78 милиона долара обезбеђује из руског кредита, а око 13 милиона долара, односно 15% вредности кредита обезбедила је држава Србија.[28] Радове је свечано отворио председник Србије Томислав Николић, 25. марта 2014. године.[29] Извођач радова је „РДЖ Интернешенел“, ћерка-фирма Руске железнице, а подизвођач "Енергопројект нискоградња" из Београда, који би требало да окончају радове до краја 2016.[30]
Јула 2013. године „Железнице Србије“ и кинеско предузеће „Хуавеј“ потписали су Оквирни споразум о изградњи Интегрисаног система телекомуникација у висини од 200 милиона евра, чији ће се радови изводити у неколико фаза.[31] До 2018. године биће уложено 78 милиона евра у развој телекомуникационе инфраструктуре на магистралном Коридору X и XI, као и на пругама Панчево – Вршац и Пожега – Краљево – Лапово.[32] Радови ће да обухватају полагање оптичких и бакарних каблова, постављање преносних, комутационих и информатичких система (информисање путника, видео надзор, визуелни информациони систем и сатни систем), пружних уређаја, локалне радио мреже, радио диспечерских система и ГСМ-Р.
На пругама у Србији долази до крађе шрафова и других делова опреме због којих железница трпи велике штете.[33]
У присуству председника Русије Владимира Путина и председника Србије Томислава Николића, 16. октобра 2014. године, у Београду потписан је Анекс бр. 2.1 уговора о реконструкцији три деонице „Коридора X“, укупне дужине 65,7 km, а укупна вредност радова је 48,7 милиона долара.[34] Уговор су потписали директор Друштва за инфраструктуру „Железница Србије“ Горан Максић и Сергеј Павлов генерални директор „РДЖ Интернешнл“. Овим уговором предвиђена је реконструкција деонице Рума - Голубинци (17,9 km), Сопот Космајски - Ковачевац (18,4 km) и Мала Крсна - Велика Плана (29,4 km). Грађевински материјал за извођење радова набављен је из кредита „Европске банке за обнову и развој“ са седиштем у Лондону и вредност тог материјала износи око 18,5 милиона долара, тако да је укупна вредност инвестиције око 67 милиона долара. На тим деоницама ће бити враћене пројектоване брзине возова од 120 km на сат, док се сада возови на њима крећу свега између 30 и 50 km на сат. Већину радова ће изводити „Руске железнице“, док 35% поверено домаћој грађевинској оперативи. „Руске железнице“ дотерале су специјализоване грађевинске машине, које чекају да започну радове на првој деоници Рума - Голубинци крајем 2014. године.[35]
Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 mm, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године. Око 45% пруга у Србији има дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 t док је на 30% пруга то оптерећење испод 16 t.
Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 km, од чега је 3.526 km једноколосечних отворених пруга и 283 km двоколосечних отворених пруга. Од тога електрифицирано је 1.279 km колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 km једноколосечних пруга и 279 km двоколосечних пруга.
Око 25% магистралних пруга железничке мреже у Србији налази се на Коридору X и његовим крацима-Xб и Xц. У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља Коридор X.
Remove ads
Железничке пруге
Магистралне пруге
Регионалне пруге
Локалне пруге
Манипулативне пруге
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads