Прњавор (Горњи Милановац)

За друге употребе, погледајте Прњавор (вишезначна одредница).

Прњавор је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 112 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца и поред пута је за Крагујевац. Налази се на јужним падинама планине Рудник, у Горњој Гружи, на надморској висини од 350 до 500 м и површини од 816 ха.^[1]

Прњавор
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	112
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ С; 20° 36′ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	355
Прњавор Прњавор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Прњавору (општина Горњи Милановац).

Историја

Село Прњавор се у средњем веку звало Купиново, по купинама којих је било много и које су се добро рађале. Пред наиласком Турака цело село се иселило. За време турске окупације село се звало Горња Враћевшница. Под тим именом забележено је у турском попису 1525. године. Тада је имало 10 домова. Под именом Прњавор први пут се појављује 1806. године, из чега се може закључити да је село било метох манастира Враћевшница. Већина становништва се 1809. године доселила из Старог Влаха.^[1]

Прњавор се првобитно налазио у општини Враћевшница. У њој је од 1810. године радила школа којој је припадало и ово село. Надлежност црквене парохије манастира Враћевшница пружа се и на село Прњавор. Сеоска слава је Мали Спасовдан.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 56 ратника. Погинуло их је 18 а 38 је преживело.^[1]

Галерија

• 
• 
• 
• 

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 326 становника, 1921. године 308, а 2002. године тај број је спао на 108.^[1]

У насељу Прњавор живи 86 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,1 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 288 1953. 240 1961. 218 1971. 174 1981. 153 1991. 166 160 2002. 107 108 2011. 133

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			106	99,06%
Словаци			1	0,93%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 1       1 80+ 2       2 75—79 3       1 70—74 5       4 65—69 5       12 60—64 0       2 55—59 3       1 50—54 1       2 45—49 7       2 40—44 6       4 35—39 1       5 30—34 1       2 25—29 5       1 20—24 0       4 15—19 8       6 10—14 1       4 5—9 2       1 0—4 2       0 Просек : 44,1 46,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	50	43	45	44	43	45	34

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	6	10	3	5	8	2	0	0	0	0	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	48	13	28	5	2	0
Женски	49	9	28	12	0	0
УКУПНО	97	22	56	17	2	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	20	7	0	0	4
Женски	15	2	0	0	5
Укупно	35	9	0	0	9
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	3	1	3
Женски	0	0	1	1	0
Укупно	0	1	4	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	2	0	2	2
Укупно	0	2	0	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1