Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282

Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282 (енгл. ) је необавезујућа резолуција коју је 23. маја 2024. године на свом 78. заседању усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Резолуцијом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995 (енгл. ), који се обележава 11. јула. Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, уз подршку тридесетак других држава. Од укупног броја држава-чланица Уједињених нација (193), за усвајање предложене резолуције гласало је 84, док је 19 држава било против; уздржаних је било 68, а преостале 22 државе нису учествовале у гласању.^[1][2][3]

Исход гласања у ГС УН
о резолуцији бр. 78/282

  84 за (43,52%)

  19 против (9,84%)

  68 уздржаних (35,23%)

  22 није гласало (11,39%)

Према правилима ГС УН, резолуција није обавезујућа.^[4]

Осуда порицања

Другим ставом резолуције, безрезервно се осуђује (енгл. ) свако порицање (енгл. ) сребреничког геноцида као историјског догађаја (енгл. ), а државе-чланице се позивају на очување утврђених чињеница (енгл. ) и развој одговарајућих образовних садржаја, како би се предупредило (енгл. ) порицање и искривљавање (енгл. ). У тексту резолуције не помињу се научна истраживања и преиспитивања, нити се изричу забране, већ се осуђује свако порицање и додатно се позива на предупређивање порицања и искривљавања. Појам негација (енгл. ) не помиње се у енглеском тексту резолуције, већ се користи термин порицање (енгл. ) који има слично значење, док се у варијантама резолуције на неким другим званичним језицима УН у истом ставу користи управо термин негација (фр. , шп. ).^[5]

Хронологија

Доношењу резолуције претходио је низ сличних иницијатива, које су покретане у дужем временском периоду, са циљем да се тешки злочини који су почињени над Муслиманима, односно Бошњацима на ширем подручју Сребренице у лето 1995. године, за време рата у Босни и Херцеговини, квалификују као злочини геноцида, уз ослонац на сличне оцене појединих међународних институција и организација:

• На седници одржаној 7. јула 2005. године, Европски парламент је усвојио резолуцију којом се органи Европске уније позивају да на адекватан начин обележе десету годишњицу геноцида у Сребреници и Поточарима (енгл. ).^[6]
• На седници одржаној 15. јануара 2009. године, Европски парламент је усвојио нову резолуцију, којом се 11. јул у државама-чланицама Европске уније проглашава за Дан сећања на геноцид у Сребреници (енгл. ).^[7][8][9]
• На седници одржаној 31. марта 2010. године, Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници, у чијој је преамбули било назначено да се декларација доноси уз позивање на неколико међународних аката, међу којима је изричито поменута и Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, коју је 1948. године усвојила Генерална скупштина УН.^[10][11][12]
• Током пролећа 2015. године, британска влада је покренула иницијативу да се у Савету безбедности Уједињених нација усвоји резолуција о геноциду у Сребреници. О предложеној резолуцији гласало се на седници Савета безбедности која је одржана 8. јула. Од укупног броја држава-чланица тог тела (15), за усвајање је гласало 10, док су 4 чланице биле уздржане, а једна је гласала против (Русија), тако да резолуција није усвојена, пошто је руски глас имао снагу вета.^[13][14]
• Након неуспеха у Савету безбедности, фокус је током наредних година преусмерен ка Генералној скупштини, са идејом да се слична резолуција о Сребреници предложи том телу, у коме се одлучује квалификованом већином, без права вета.
• Почетком 2019. године, власти Републике Српске су формирале посебну Независну међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом.^[15]
• Одлуком од 23. јула 2021. године, Валентин Инцко је у својству високог представника у БиХ прописао измене и допуне Кривичног закона, по којима се забрана јавног одобравања, порицања, грубог умањивања или оправдавања злочина геноцида протеже и на одлуке међународних и домаћих судова, чиме се обухватају и пресуде о геноциду у Сребреници.^[16]
• Средином 2021. године, Грајфова комисија је објавила опширан извештај у коме су разматрана питања о природи и размерама злочина у Сребреници, уз оцену да се почињени злочини, иако веома тешки, ипак не могу сматрати злочинима геноцида.^[17][18]
• Крајем 2021. године, немачке државне власти су повукле одлуку о додељивању одликовања израелском историчару Гидеону Грајфу, због његовог става да се злочини који су почињени у Сребреници не би могли квалификовати као злочини геноцида.^[19]
• Средином 2022. године, интензивиране су активности појединих држава у циљу реализације ранијих иницијатива за доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини, али том приликом није дошло до покретања званичних процедура.^[20]
• Током 2023. године, разни политички чиниоци у Босни и Херцеговини и неким другим државама наставили су да промовишу замисао о изради посебне резолуције о геноциду у Сребреници, која би била поднета Генералној скупштини.
• Председник Генералне скупштине УН је 8. децембра 2023. године, поводом 75. годишњице доношења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948) нагласио да међународна заједница није успела да спречи потоње геноциде, поменувши тим поводом и Сребреницу (1995).^[21]
• Почетком 2024. године, састављен је нацрт резолуције, који је потом у виду предлога поднет Генералној скупштини, а као званични предлагачи назначене су Немачка и Руанда.^[22] Иницијатива је покренута и спроведена без разматрања тог питања и постизања неопходне сагласности у надлежним органима Босне и Херцеговине, што је током марта и априла довело до ескалације сребреничког питања у регионалним и међународним оквирима.
• Народна скупштина Републике Српске је 18. априла 2024. године и званично усвојла раније поменути извештај Грајфове комисије из 2021. године.^[23]
• Председник Матице српске је у саопштењу од 29. априла указао на тежину почињених ратних злочина и злочина против човечности, нагласивши тим поводом: "немогуће је користити појам геноцида како би се означио тип злочина који је почињен у Сребреници 1995. године", уз напомену да би предложена резолуција о Сребренци "умножила и интензивирала основни проблем".^[24]
• Крајем априла 2024. године, дошло је до додатних консултација о предоженој резолуцији коју су поднеле Немачка и Руанда, што је довело до привеменог одлагања.
• На седници Савета безбедности УН која је одржана 30. априла, расправљано је о разним аспектима предложене резолуције, али сагласност о покренутим питањима није постигнута.^[25]
• Дорађени нацрт резолуције поднет је 2. маја, од стране 32 државе, међу којима је била и Босна и Херцеговина, иако у надлежним органима те државе није постигнута неопходна сагласност о том питању, на шта су у разним приликама указивали представници Републике Српске.^[26]
• Председник Генералне скупштине УН је 14. маја одржао састанак са председавајућим Пресдеништва Босне и Херцеговине, без учешћа друга два члана тог тела.^[27]
• Представници УН су 15. маја најавили да ће се о предложеној резолуцији одлучивати 23. маја, на 82. пленарној седници текућег заседања ГС УН.^[28]
• Током маја дошло је до додатних консултација и уношења извесних измена и допуна у предложени текст, што је учињено поводом амандмана поднетих од стране Владе Црне Горе, који су делимично прихваћени по питању индивидуализовања кривичне одговорности.^[29]
• Председник Генералне скупштине УН је 19. маја одржао састанак са два члана Пресдеништва Босне и Херцеговине (представници Бошњака и Хрвата, Денис Бећировић и Жељко Комшић), без учешћа треће чланице тог тела (представница српског народа, Жељка Цвијановић).^[30]
• Коначни текст предлога резолуције усаглашен је 20. маја, након чега је упућен Генералој скупштини, од стране 36 држава-предлагача.^[31]
• Генерална скупштина је о предложеној резолуцији одлучивала 23. маја, на 82. седници свог 78. заседања. Седницом је председавао Денис Франсис, председник ГС УН.^[32] Немачка је била земља-уводничар. Представница Немачке је навела да резолуција није уперена против било којег народа, а ни против Србије, која је уважени члан организације, већ против починилаца геноцида.^[33]

Реакције

У Нишу је исти дан је одржана протестна вожња против изгласане и усвојене резолуције.^{[34][35][36][37]} Протестна колона возила је дефиловала и кроз центар Београда.^[38]

Председник Републике Српске Милорад Додик је оценио да је резолуција довела у питање опстанак Босне и Херцеговине и изнио је становиште да је најбоље да Срби и Бошњаци буду добре комшије, што би се остварило кроз мирно раздруживање.^[39]

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавиле да је усвајање резолуције фарса и да никада није била толико забринута за мир на Балкану.^[40] Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић сматра да је резолуција додатно ујединила српски народ и показала његову снагу.^[39] Бивши председник Србије Борис Тадић оценио је резолуцију као нелегитимну и да злоупотребљава и политизује жртве Сребренице.^[39] О резолуцији су се негативно изразили и српски опозициони политичари др Милош Јовановић и др Јован Јањић.^[39]

Стални представник БиХ у УН, Златко Лагумџија је за FTV изјавио да се никада у свом животу није суочио са противником који је уложио толико енергије и снаге да осујети намере његовог тима и спонзора.^[41][42]

Представници Словеније су резолуцију описали као историјски тренутак а усвајање је поздравила и Хрватска.^[43] Председник Хрватске Зоран Милановић изнео је став да је Хрватска на противуставан начин била коспонзор резолуције о Сребреници, устврдивши да се сличне одлуке по уставу земље не могу доносити без председникар државе.^[44]

Мађарски представници су изнели став да резолуција неће допринети стабилности у региону и да доноси нове поделе.^[43]

Василиј Небензја, стални представник Русије у УН, окарактерисао је резолуцију као претњу миру и сигурности и додао је да Немачка нема морално право да спомиње геноцид.^[43]

Грчка и Словачка су биле уздржане и изразиле су забринутост за динамику односно мир и стабилност у региону.^[43]

Министарство спољних послова Немачке објавило је да су Уједињене нације одале почаст жртвама и затвориле важну празнину у нашем колективном сећању.^[45]

Амбасада Ирана у БиХ поздравила је усвајање резолуције и навела да се геноцид осуђује увек и свуда, и у Гази и у Сребреници.^[46]

Новинар и уредник Момчило Ђурдић је коментарисао да је ово први да је документ који изискује потпуни консензус држава чланица донет поражавајућом већином.^[47]

Извршни одбор САНУ је 27. маја објавио саопштење у коме се између осталог истиче: "Академија сматра да управо усвојена резолуција Генералне скупштине Уједињених нација, с обзиром на то како је припремљена, на који начин, са којим образложењем и у ком тренутку је предложена, па и како је усвојена, свакако не доприноси решавању било ког постојећег отвореног питања, па ни остварењу њеног најважнијег прокламованог циља - помирењу на Балкану. Академија одлучно одбацује и најоштрије осуђује сва, било експлицитна или имплицитна, тумачења резолуције или њеног инструментализовања у смислу колективне одговорности српског народа, Републике Србије или Републике Српске за геноцид".^[48]

Види још

• Масакр у Сребреници
• Рат у Босни и Херцеговини
• Уједињене нације
• Резолуције Генералне скупштине ОУН