2. мај

2. мај (02.05) је 122. дан у години по грегоријанском календару (123. у преступној години). До краја године има још 243 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго.
• 1902 — Премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец
• 1933 — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате.
• 1945 — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату.
• 1951 — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана.
• 1953 — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана.
• 1953 — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку.
• 1960 — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери.
• 1965 — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
• 1967 — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
• 1970 — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо.
• 1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
• 1992 — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији.
• 1993 — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније је одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а рат у Босни настављен.
• 1994 — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци.
• 1995 — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
• 1999 — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила "графитне бомбе" које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.
• 2000 — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени.
• 2001 — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу "Тимочка крими-ревија" да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову.

• 2001 - Бивши припадник Кју-клукс-клана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње.

• 2003 — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.
• 2004 — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања.
• 2014 — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничарских организација убацивали Молотовљеве коктеле, а неке од њих су палицама ударали.

Рођења

• 1729 — Катарина Велика, руска царица немачког порекла. (прем. 1796)^[1]
• 1852 — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар. (прем. 1907)^[2]
• 1860 — Теодор Херцл, аустроугарски новинар, драматург, политички активиста и писац, познат као зачетник ционистичког покрета. (прем. 1904)^[3]
• 1885 — Хеда Хопер, америчка глумица и новинарка. (прем. 1966)^[4]
• 1903 — Бенџамин Спок, амерички педијатар. (прем. 1998)^[5]
• 1935 — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)^[6]
• 1936 — Норма Алеандро, аргентинска глумица.^[7]
• 1943 — Мустафа Надаревић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ. (прем. 2020)^[8]
• 1946 — Дејвид Суше, енглески глумац.^[9]
• 1950 — Мухарем Сербезовски, македонско-босанскохерцегоачки певач, писац, преводилац и политичар.
• 1952 — Кристин Барански, америчка глумица, певачица и продуценткиња.^[10]
• 1970 — Бојан Пајтић, српски политичар и правник.^[11]
• 1972 — Двејн Џонсон, амерички глумац, продуцент и рвач.^[12]
• 1975 — Дејвид Бекам, енглески фудбалер.^[13]
• 1980 — Ели Кемпер, америчка глумица и комичарка.^[14]
• 1981 — Тијаго Мендеш, португалски фудбалер.^[15]
• 1983 — Тина Мазе, словеначка алпска скијашица.^[16]
• 1984 — Табо Сефолоша, швајцарски кошаркаш.^[17]
• 1985 — Лили Ален, енглеска музичарка.^[18]
• 1987 — Филип Филиповић, српски ватерполиста.^[19]
• 1990 — Ивана Максимовић, српска стрелкиња.^[20]
• 1990 — Пол Џорџ, амерички кошаркаш.
• 2005 — Јан Карло Симић, српски фудбалер.

Смрти

• 373 — Атанасије Велики, александријски патријарх (328 — 373), хришћански светац и један од четири оца православне цркве (рођ. отприлике 293).
• 907 — Борис Михаило, први бугарски хришћански кнез (852 — 889) и национални светац.^[21]
• 1519 — Леонардо да Винчи, италијански вајар, архитекта и сликар. (рођ. 1452)^[22]
• 1567 — Марин Држић, дубровачки ренесансни песник и драмски писац.^[23]
• 1683 — Стјепан Градић, дипломата, филозоф, математичар, физичар, песник, исусовац и преводилац из Дубровачке републике. (рођ. 1613)^[24]
• 1857 — Алфред де Мисе, француски писац.^[25]
• 1892 — Аугуст Вилхелм фон Хофман, немачки хемичар.^[26]
• 1914 — Јован Скерлић, књижевни критичар^[27]
• 1957 — Џозеф Макарти, амерички политичар, сенатор.^[28]
• 2011 — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света.^[29]
• 2013 — Иван Турина, хрватски фудбалер. (рођ. 1980)^[30]
• 2017 — Вилхелм Тоток, немачки библиотекар, библиограф историје филозофије. (рођ. 1921)
• 2021 — Агнија Станић, српска игуманија Манастира Боговађе. (рођ. 1940)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Јована Ветхопешчерника
  • Свете мученике Христофора, Теону и Антонина
  • Светог Трифуна - патријарха Цариградског
  • Преподобног мученика Агатангела
  • Преподобног Симеона Босог

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце