Рожаје
град и седиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Рожаје је град и сједиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2023. било је 13.608 становника.
Remove ads
Географија
Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]
Историја
Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.[2]
Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби[3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје「, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог「 по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.
Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.[4]
Remove ads
Становништво
Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.
У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.
Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
Remove ads
Саобраћај
Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.
Културно-уметничка друштва
Партнерски градови
Познате личности
- Ибрахим Хаџић, српски књижевник, пјесник и дугогодишњи уредник Школског програма Телевизије Београд
- Драшко Магделинић, српски гуслар, ктитор и привредник[9]
- Асим Мујевић, бубњар и један од оснивача групе Смак
- Стојана Магделинић, српска књижевница
- Ћазим Лукач, југословенски политичар, позоришни глумац и професор
- Јакуп Кадровић, мула, командант муслиманске милиције Санџака, албанског поријекла
- Хафиз Абдурахман Кујевић, духовни вођа и професор
- Емрах Климента, црногорски фудбалер
- Тарик Хаџић, црногорски алпски скијаш
- Ервин Ибрахимовић, црногорски политичар, потпредсједник Скупштине Црне Горе (2021-)
- Рафет Хусовић, црногорски политичар
- Сеид Хаџић, црногорски политичар
- Ернес Калач, југословенски и црногорски каратиста и кик боксер
- Сеад Сејо Калач, српски поп-фолк пјевач
- Ернад Шаботић, луксембуршки фудбалер
Remove ads
Галерија
- Панорама Рожаја
- Џамија султана Мурата II
- Хотел у Рожајама
- Ганића кула
- Албанска мушка ношња из рожајског краја
- Народна ношња рожајског краја
- Извор ријеке Ибар
- Ганића кула
- Планина Хајла
- Црква Ружица
- Фестивал Златна пахуља 2012. године
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads