Рожаје

град и седиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе From Wikipedia, the free encyclopedia

Рожајеmap
Remove ads

Рожаје је град и сједиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2023. било је 13.608 становника.

Укратко Рожаје, Административни подаци ...
Remove ads

Географија

Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]

Историја

Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.[2]

Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби[3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје「, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог「 по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.

Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.[4]

Remove ads

Становништво

Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.

У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Више информација Демографија, Година ...
Више информација Национални састав према попису из 2003.‍ ...
Више информација Национални састав према попису из 2011.‍ ...
Становништво према полу и старости[7]
Више информација Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003., Година пописа ...


Више информација Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003., Број чланова ...
Више информација Пол, Укупно ...
Више информација Пол, Укупно ...
Remove ads

Саобраћај

Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.

Културно-уметничка друштва

Партнерски градови

Северна Македонија Кавадарци, Сјеверна Македонија

Босна и Херцеговина Горажде, Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина Илиџа, Босна и Херцеговина

Бугарска Перник, Бугарска

Француска Бетон, Француска

Словенија Ленарт, Словенија

Турска Киркларели, Турска

Турска Кутахја, Турска

Турска Бајрампаша, Турска

[8]

Познате личности

  • Ибрахим Хаџић, српски књижевник, пјесник и дугогодишњи уредник Школског програма Телевизије Београд
  • Драшко Магделинић, српски гуслар, ктитор и привредник[9]
  • Асим Мујевић, бубњар и један од оснивача групе Смак
  • Стојана Магделинић, српска књижевница
  • Ћазим Лукач, југословенски политичар, позоришни глумац и професор
  • Јакуп Кадровић, мула, командант муслиманске милиције Санџака, албанског поријекла
  • Хафиз Абдурахман Кујевић, духовни вођа и професор
  • Емрах Климента, црногорски фудбалер
  • Тарик Хаџић, црногорски алпски скијаш
  • Ервин Ибрахимовић, црногорски политичар, потпредсједник Скупштине Црне Горе (2021-)
  • Рафет Хусовић, црногорски политичар
  • Сеид Хаџић, црногорски политичар
  • Ернес Калач, југословенски и црногорски каратиста и кик боксер
  • Сеад Сејо Калач, српски поп-фолк пјевач
  • Ернад Шаботић, луксембуршки фудбалер
Remove ads

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads