Ротаторија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ротаторија () су бескичмењаци микроскопске величине код којих се на предњем делу тела (глави) налази корона трепаља (цилијарна корона), на задњем делу стопало, а између ова два крајња дела је труп. Има их око 2000 врста које највише насељавају слатке и брактичне воде, мада има и оних које живе у морима и мочварама.
Имају неке особине по којима су посебна група животиња, као што су:
- ћелијска, одноцно, једарна константност;
- анабиоза, када у полуосушеном стању могу да проведу дуг период у мировању и тада су врло отпорне на неповољне услове у спољашњој средини; истовремено у таквом стању ветар или животиње их могу пренети на велика одстојања; фасцинанатан податак је да у стању анабиозе могу да проведу и 3-4 године, а када наступе повољни услови за њихов живот за само неколико минута се враћају у активност;
- код многих врста построје само женке које се размножавају партеногенетски.
- цикломорфоза, која се огледа у томе да женке могу да промене облик у току године под утицајем одређених срединских чиниоца; та способност је у вези са партеногенезом.
Начин живота ових сићушних животиња је разноврстан:
- неке врсте су сесилне;
- неке се крећу пузањем или пливањем;
- мањи број врста су епизоичне и паразитске;
Тело је покривено кутикулом која може да:
- у репном региону буде у виду прстенова па тај део изгледа као да је сегментисан.
- око тела награди кућицу (лорику).
На главеном делу се налазе:
- уста која се налазе на трбушној страни и окружена су короном од трепаља по којој су добиле латинско име јер рад трепаља изгледа као точкови који се окрећу; помоћу њих се крећу и потискују храну ка устима; уста се настављају у ждрело у облику органа за жвакање, мастракса (mastrax) изграђеног од кутикуларних делова;
- чекиње;
- појединачне очи и парне очне мрље;
Труп садржи многобројне израштаје у виду:
- чекиња
- туберкула
- трноликих израштаја
- дорзалне и латералне антене са многобројним длачицама.
На граници између трупа и стропала, на средини леђне стране налази се анални отвор.
Стопало се завршава:
- израштајима којих има највише четири;
- лепљивим диском.
Remove ads
Овај тип животиња подељен је на три класе:
- сеизонаце (Seisonacea) су искључиво морске врсте које воде епизоичан начин живота на раковима са најпознатијим родом:
- Сеизон (Seison);
- бделоиде (Bdelloidea) су слободноживеће, искључиво слатководне врсте женки које се размножавају партеногенетски; представници су родови:
- моногононте (Monogononta) су искључиво слатководне врсте са израженим полним диморфизмом које се могу размножавати полно или партеногенезом; родови су:
- педалиа (Pedalia)
- тестудинела (Testudinella)
- калотека (Callotheca)
- нотомата (Notommata)
- брахионус (Brachionus)
- кератела (Keratella)
- филинија (Filinia)
- полиартра (Polyarthra)
Remove ads
Литература
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
Remove ads
Спољашње везе
- Био Нет Школа Архивирано на веб-сајту (6. октобар 2008)
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads