Ружа
Род биљака From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ружа (лат. ) је род дрвенастих биљака из породице ружа (). Узгаја се због лепих мирисних цветова и до данас постоје многи хибриди и култивари ружа који се међусобно разликују по боји и изгледу цвета, мирису и постојању трнова. Постоји велики број дивљих ружа, чији се плод (шипак, шипурак) богат витамином Ц користи у исхрани и за припрему чајева. Од око 100 врста рода ружа у Србији расте двадесетак. Србија и југ Француске су најбоља поднебља за гајење ружа.[1]
Ружа се поред своје лепоте и мириса као украсно цвеће користи у: козметици, медицини и кулинарству.
Remove ads
Ботаника
Лишће је наизменично поређано на стаблу. Код већине врста дуго је 5-15 центиметара и перастог је облика, са 5-9 лисна залиска; залисци обично имају зупчасту ивицу, а често и неколико мањих трнова на доњем делу стабљике. Већина ружа је листопадна, али постоје и неке врсте (углавном из југоисточне Азије) које су зимзелене или скоро зимзелене биљке.
Еволуција
Најстарији остаци ружа потичу из касноеоценске формације флорисант у Колораду.[2] Руже су биле присутне у Европи у раном олигоцену.[3]
Данашње баштенске руже потичу из Кине из 18. века.[4] Међу старим кинеским баштенским ружама, група Олд Блаш је најпримитивнија, док су новије групе најразноврсније.[5] Најбоље време за садњу баштенских ружа је јесен, међутим, ако је зима топла, може и касније током јесени.[6]
Remove ads
Систематика
Род се дели на следеће подродове:
- (дели се на секције)
Врсте
Ред се састоји од 140-180 врста подељених у четири подрода:[7]
Remove ads
Употребе
Ружа у козметици
10H
18O)
Ружа се у козметици користи најчешће као етерично уље или се мирис (екстракт) додаје у парфеме, шампоне или разне креме.
Парфеми руже се праве од ружиног уља (који се назива и атар руже), које је мешавина испарљивих етеричних уља добијених парном дестилацијом згњечених латица ружа. Повезани производ је ружина вода која се користи за кување, козметику, медицину и верске праксе. Техника производње је настала у Персији,[8] а затим се проширила кроз Арабију и Индију, а недавно и у источну Европу. У Бугарској, Ирану и Немачкој користе се дамаске руже (). У другим деловима света се обично користи. Уље је провидно бледо жуте или жуто-сиве боје. се екстрахује растварачем са хексаном и производи тамније уље, тамно жуте до наранџасте боје. Маса екстрахованог уља је око једног трихиљадитог до шестохиљадитог дела тежине цветова; на пример, за производњу једног грама уља потребно је око две хиљаде цветова.
Главни састојци атара ружа су мирисни алкохоли гераниол и -цитронелол и камфор руже, чврста супстанца без мириса састављена од алкана, која се одваја од ружиног уља.[9] β-Дамасценон такође значајно доприноси мирису.
Руже у кулинарству
.jpg)
Најпознатија посластица за чије се справљање користи ружа је ратлук од руже. У кулинарству се ружа често користи као зачин, а од ње се прави и слатко од руже,[10] за које је рецепт дала још Спасенија Пата Марковић, у својој чувеној збирци рецепата Патин кувар.
У Новом Пазару, Сјеници и Тутину традиционално се прави Ђулсија – сок од ружиних латица,[11] који се и данас може нађи у понуди бројних кафечајница у том крају.[12] Ружа је, иначе, омиљена биљка код Бошњака на простору Санџака, па су то и традиционалне посластице од овог цвета. Од 2020. године у Пријепољу се одржава манифестација Севдах уз ружу, између осталог осмишљена и у циљу очувања бошњачке традиције на овим просторима.[13]
Ружа у медицини
Ружа (нарочито дивља ружа шипак) се раније (и данас) користила за чајеве против разних тегоба а данас се састојци руже и шипка користе за прављење лекова.
Лековита својства приписују се и соку од ружиних латица. Иако није лек нити замена за било какву терапију, он обилује хранљивим материјама које могу позитивно утицати на организам. Он има више доказаних здравствених предности, а неке од њих су:
- богат је антиоксидансима, попут флавоноида и полифенола, који помажу у заштити ћелија од оштећења изазваних слободним радикалима,
- помоћ при варењу,
- умирујуће дејство,
- боље здравље коже због антиоксиданаса,
- подршка имунитету,
- диуретичко дејство...[14]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads