Савез синдиката Југославије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Савез синдиката Југославије (скраћено: ССЈ; мкд. ; словен. ) била је синдикална и друштвено-политичка организација која је од 1945. до 1990. окупљала деловање свих синдиката у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Формиран је јануара 1945. под именом Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), а на Првом конгресу октобра 1948. променио је назив у Савез синдиката. На Једанаестом конгресу, одржаном јуна 1990. применио је назив у Савез самосталних синдиката Југославије (СССЈ), окупљајући синдикате који су деловали на југословенским републикама (изузев Словеније и Хрватске), а услед распада Југославије, наставио је деловање у СР Југославији.
Као и све остале друштвено-политичке организације у СФРЈ био је део Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Remove ads
Историјат
Након замирања синдикалног покрета у Југославији после окупације 1941. године, једини синдикат који је деловао у окупираној Југославији био је „Делавска енотност「, на ослобођеној територији у Словенији.
На земаљској конференцији у Београду, од 23. до 25. јануара 1945. године, обновљена је синдикална организација и створени Јединствени синдикати радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ).[1] ЈСРНЈ је на свом Првом конгресу, одржаном од 24. до 28. октобра 1948. године, променио име у Савез синдиката Југославије (ССЈ). Организовани на принципима добровољности, те организационе и финансијске самосталности, синдикати су имали значајну улогу у обнови земље, реконструкцији индустрије и изградњи социјализма.
ССЈ је по правилу сваке четврте до пете године одржавао конгрес. Посебне етапе у развоју синдиката представљали су Трећи конгрес (1955), Четврти конгрес (1959) и Пети конгрес (1964).
Увођењем радничког самоуправљања 1950. године, те преношењем многих функција државе на разне самоуправне органе, синдикална организација је почела да делује као друштвено-политичка организација радног колектива која пружа помоћ радничком органу управљања, те покреће раднике и службенике на извршење задатака и мера које би донео орган радничког самоуправљања.
ССЈ је 1957. године био главни нослиац припреме и организације Првог конгреса радничких савета Југославије.
Године 1990, Савез синдиката Југославије престао је да делује услед општег стања, а рад републичких огранака наставили су синдикати под старим или новим именом.
Remove ads
Међународне везе
Године 1945, након обнове рада синдиката у Југославији, успостављена је и њихова међународна активност. Општеземаљска синдикална конференција подржала је англо-руски комитет за стварање Међународне синдикалне федерације, изабрала делегацију која је присуствовала конференцији (6 — 17. фебруар 1945. у Лондону) и оснивачком конгресу Светске синдикалне организације (27. децембар — 8. октобар 1945. у Паризу) на коме је у Извршни одбор ССФ био изабран Ђуро Салај, као представник синдиката земаља југоисточне Европе.
Након Резолуције Информбироа 1948, ССЈ је 1950. године иступио из ССФ-а услед сталног шиканирања и дискриминаторских поступака од стране ССФ и синдиката земаља источне Европе. ССЈ од тада није био члан ниједне светске синдикалне организације, али је активно учествовао у раду Међународне организације рада и УНЕСКО-а.
Remove ads
Организација
Савез синдиката Југославије темељио се:
- на самосталном постојању шест синдиката:
- Синдикат радника индустрије и рударства
- Синдикат грађевинских радника
- Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије
- Синдикат радника услужних делатности
- Синдикат радника саобраћаја и веза
- Синдикат радника друштвених делатности (просветни, културно-уметнички, здравствени радници и бивши државни службеници)
- на заједничком деловању руководства Савеза синдиката од општине преко среза и републике до федерације, који обедињавају, координирају и усмеравају делатност синдиката руководећи се општим интересима радничке класе.
За руковођење синдикалним организацијама, статутом ССЈ била су одређена два органа: конгрес и Централно веће. Конгрес ССЈ сазивао је Централно веће најмање једном у четири године. Конгрес ССЈ сачињавали су делегати, које су бирали синдикати на својим конгресима, односно на републичким или општинским скупштинама.
Конгреси и Конференције
- Прва опште земаљска конференција Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржана у Београду од 23. до 25. јануара 1945.[2]
- Први конгрес Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије — одржан у Београду од 24. до 26. октобра 1948.[3]
- Други конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Загребу од 6. до 8. октобра 1951.[4]
- Трећи конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Сарајеву од 5. до 7. маја 1955.[5]
- Четврти конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 23. до 26. априла 1959.[6]
- Пети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 20. до 24. априла 1964.[7]
- Шести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 26. до 29. јуна 1968.[8]
- Седми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 17. до 20. децембра 1974.[9]
- Осми конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 21. до 23. новембра 1978.[10]
- Девети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 11. до 13. новембра 1982.
- Десети конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду од 29. до 31. маја 1986.
- Једанаести конгрес Савеза синдиката Југославије — одржан у Београду 1. и 2. јуна 1990.
Remove ads
Председници
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads