Салих Селимовић

Салих Селимовић (Тешањ, 25. октобар 1944) српски је историчар, професор и публициста из Сјенице. Познат је по својим истраживањима у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва. Добитник је Вукове награде за 2013. годину.^[1]

Салих Селимовић
Селимовић 2020. године
Датум рођења	(1944-10-25)25. октобар 1944. (80 год.)
Место рођења	Тешањ, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто)
Пребивалиште	Сјеница
Држављанство	Републике Србије
Религија	ислам
Поље	историја
Познат по	истраживању српских муслимана
Награде	Вукова награда Кочићева награда

Биографија

Потиче из породице Вујовић која је временом исламизована. Основну школу и гимназију завршио је у родном Тешњу, а факултетске студије на Сарајевском универзитету. Након завршених студија у Сарајеву, радио је као наставник историје у Кладници код Сјенице, затим у Самоуправној интересној заједници за основно образовање у Сјеници, те био директор Основним школама у селима Годијево и Сушица код Бијелог Поља.^[2]

Историјом као науком, Селимовић се почео бавити одмах по завршетку студија, а како наводи сам Селимовић, област његовог посебног интересовања је порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.

Селимовић је активни учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и преко 70 научних радова, који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Његова последња књига „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, је од стручне јавности оцењена као изузетан историографски драгуљ.

Селимовић је награђиван више пута за научне области којима се бави, а између осталог добитник је Вукове награде за 2013. годину, као и Кочићеве награде за исту годину.^[3][4]

Одабрана дела

• Селимовић, Салих (1990). „Кладница - становништво”. Новопазарски зборник. 14: 121—136.^{[мртва веза]}
• Селимовић, Салих (1994). „Новија демографска кретања у општини Сјеница”. Ужички зборник. 23: 249—263.
• Селимовић, Салих (1997). „Настанак и развој Сјенице до ослобођења од Турака”. Ужички зборник. 25-26 (1996-1997): 235—260.
• Селимовић, Салих (1999). „Клименте и Кучи на Пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 23: 209—222. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019.
• Селимовић, Салих (1999). „Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама”. Брезнички записи. 11-12: 25—36.
• Селимовић, Салих (2000). Историја Сјенице: Настанак и развој до ослобођења од Турака 1912. године и нова демографска кретања. Београд: Студент.
• Селимовић, Салих (2001). „Неке карактеристике исламизације у Рашкој области”. Ужички зборник. 27 (1998): 85—106.
• Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
• Селимовић, Салих (2001). „Старовлашки кнезови Рашковићи”. Новопазарски зборник. 25: 149—158. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019.
• Селимовић, Салих (2002). „Насеље, порекло и миграциона динамика становништва Кладнице”. Ужички зборник. 28 (1998): 195—216.
• Селимовић, Салих (2002). „Хришћанске традиције код муслимана на Сјеничко-пештерској висоравни”. Новопазарски зборник. 26: 135—147. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2019.
• Селимовић, Салих (2002). „Неке карактеристике исламизације у Полимљу”. Милешевски записи. 5: 147—164.
• Селимовић, Салих (2004). Сјеница: Настанак и развој до ослобођења 1912: Нова демографска кретања (1. изд.). Пожега: Епоха.
• Селимовић, Салих (2004). „Вожд Карађорђе на Сјеничко-пештерској висоравни 1809. године”. Први српски устанак и Рашка област: Зборник радова. Пријепоље: Милешевски културни клуб Свети Сава. стр. 28—39.
• Селимовић, Салих (2006). „Остаци хришћанских традиција код муслимана у средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 5: 163—186.
• Селимовић, Салих (2007). „Нахија Барче у турском попису 1604”. Ужички зборник. 31 (1): 63—76.
• Селимовић, Салих (2008). „Нахија Сјеница у турском попису 1604”. Ужички зборник. 32: 111—130.
• Селимовић, Салих (2010). „Муслимански песници у српској књижевности крајем 19. и почетком 20. столећа”. Историјска баштина. 19: 27—38.
• Селимовић, Салих (2011). „Сјенички крај 1941. године”. Ужички зборник. 35 (1): 265—287.
• Селимовић, Салих (2012). Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области. Београд: Институт за политичке студије.
• Селимовић, Салих (2013). Сјеница: Настанак и развој до ослобођења 1912: Нова демографска кретања (2. доп. изд.). Београд: Ариом.
• Селимовић, Салих (2013). „Исламизација и двоверје код наших муслимана” (PDF). Политичка ревија. 36 (2): 227—241.
• Селимовић, Салих (2013). Прилози прошлости старе Рашке. 1. Ужице: Графичар.
• Селимовић, Салих (2014). Прилози прошлости старе Рашке. 2. Ужице: Графичар.
• Селимовић, Салих (2014). „Ратна и друга збивања на Сјеничко-пештерској висоравни у Првом светском рату: Прилог проучавању”. Историјска баштина. 23: 111—126.
• Селимовић, Салих (2014). „Појава ислама на Балкану у средњем веку” (PDF). Политичка ревија. 39 (1): 193—205.
• Селимовић, Салих (2015). „Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни”. Милешевски записи. 10 (2014): 225—237.
• Селимовић, Салих (2015). Сјеница. 2. Ужице: Графичар.
• Селимовић, Салих (2015). „Сјеничка резолуција 1917. године”. Ужички зборник. 39: 89—104.
• Селимовић, Салих (2015). „Неке карактеристике политичких прилика у Сјеничком срезу између I и II светског рата”. Новопазарски зборник. 38: 87—103.
• Селимовић, Салих (2015). „Сјенички крај 1815-1834. године”. Златиборски летопис. 1 (1): 159—173.
• Селимовић, Салих (2015). „Карађорђе Петровић у историји и народној традицији на Сјеничко-пештерској висоравни” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 10: 53—72.
• Селимовић, Салих (2015). „Неке карактеристике миграционих и демографских кретања на Сјеничко-пештерској висоравни у току XIX, XX и до почетка XXI века” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 10: 151—169.
• Селимовић, Салих (2016). „Остаци неких хришћанских традиција код муслимана у Средњем Полимљу, Бихору и на Пештарској висоравни”. Српска слободарска мисао. 17 (100): 61—80.
• Селимовић, Салих (2017). „Сјеничко-пештерски крај у току балканских ратова”. Ужички крај и Стари Влах у балканским ратовима 1912. и 1913. године: Зборник радова. Ужице: Градски одбор потомака ратника 1804-1918. стр. 81—90.
• Селимовић, Салих (2017). „Карактеристике порекла, миграционих и демографских процеса на Сјеничко-пештерској висоравни”. Зборник Матице српске за друштвене науке. 68 (163): 430—445.
• Селимовић, Салих (2017). „Муслимански књижевници који су се осећали као Срби крајем 19. и почетком 20. столећа”. Српска слободарска мисао. 18 (101): 95—105.
• Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
• Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак. Београд: Српска радикална странка.
• Селимовић, Салих (2017). Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни. Ужице: Графичар.
• Селимовић, Салих (2018). „Усташка НДХ у Сјеничком срезу мај-септембар 1941”. Српска слободарска мисао. 19 (104): 31—43.
• Селимовић, Салих (2018). „Девширма или данак у крви”. Српска слободарска мисао. 19 (105): 75—82.
• Селимовић, Салих (2018). „Неке карактеристике насељавања Пештерске висоравни у 18. веку”. Научни скуп "Академик Петар Влаховић". Рача: Центар за митолошке студије Србије. стр. 237—253.
• Селимовић, Салих (2018). „Карактеристике миграционих и демографских кретања на Сјеничко-пештерској висоравни током 19. и до почетка 21. века”. Ужички зборник. 42: 177—199.
• Селимовић, Салих (2018). Да будемо оно што јесмо. Београд: Српска радикална странка.