Сергеј Мечов

Сергеј (Сергије) Алексејевич Мечов (рус. ; Москва, 30. септембар 1892 — Јарослављ, 6. јануар 1942) је био хришћански светац, мученик и протојереј Руске православне цркве.

Сергеј Мечов
Датум рођења	(1892-09-30)30. септембар 1892.
Место рођења	Москва, Руска Империја
Датум смрти	6. јануар 1942.(1942-01-06) (49 год.)
Место смрти	Јарослављ, Совјетски Савез
Поштује се у	Православна црква
Канонизација	У августу 2000. године, Москва од стране Архијерејског сабора Руске православне цркве
Празник	24. децембар

Школовање и младост

Рођен је 30. септембра 1892. године у Москви. Отац му је био свештеник Алексиј Мечов, који је 2000. године такође проглашен за светитеља. Сергиј Мечов 1910. године завршава гимназију и уписује медицину на Московском универзитету^[1]. Међутим убрзо се пребацује на историјско-филолошки факултет који завршава 1917. године^[1].

Током Првог светског рата је радио као милосрдни брат на фронту^[1]. Ту је упознао своју будућу супругу која је радила као милосрдна сестра^[1].

Упоредо са срудијама је учествовао на састанцима студенатског богословског друштва „Свети Јован Златоусти「^[1]. Учествовао је и у раду црквене комисије за односе са цивилним властима у Русији. Тада је упознао патријарха московског и све Русије — Тихона^[1].

Свештеник

Црква светог Николе у којој је Сергеј Мечов служио

После завршетка историјско-филолошког факултета у Москви, Сергеј Мечов одлучује да постане свештеник^[1]. Тако је 1919. године рукоположен за ђакона, да би га већ у априлу 1919. године архиепископ Феодор Поздејевски рукоположио за свештеника^[1].

Заједно са својим оцем као свештеник служио је у Москви, у цркви Светог Николе од 1919. до 1929. године. У то време парохију у којој су служили народ је звао световни манастир због заједништва које је тада владало у пастви^[1]. У то време Сергеј је увео почетак јутарње службе у 6 сати ујутру, тако да су верници могли да долазе на службу и да стижу на посао^[1].

После смрти свога оца 22. јуна 1923. године Сергеј самостално почиње да управља парохијом^[1]. Као свештеник је био строг, доследан и усресређен^[1]. Његове проповеди су носиле снажну поруку тако да слушаоци нису остајали равнодушни^[1].

Када је митрополит Сергије Страгородски донео чувен декрет којим потврђује лојалност Руске православне цркве Совјетском Савезу и интересима његових власти, Сергеј Мечов је одбио да подржи тај договор^[1]. На тај начин се прикључио Не помињућима (рус. ) који су на богослужењима одбијали да спомињу митрополита Сергеја. Због тога је 1929. године са другим свештеницима ухапшен и протеран^[1].

Изгнанство и смрт

Протеран је на север, у градић Кадњиков (рус. ) у Вологдској области^[1]. Ту је 1933. године поново ухапшен и осуђен на 5 година рада у логору. Био је затворен у неколико логора. Године 1937. је ослобођен из логора. Настанио се у близини града Каљинина (данас Твер) где је радио на поликлиници^[1]. У кући је тајно служио литургију, а верници су му тајно долазили^[1]. Решио да се јави епископу Мануилу (рус. ), међутим епископ је убрзо ухапшен и одао је оца Сергеја^[1].

Иако су Сергеју саветовали да побегне у Централну Азију, он је то одбио, не желећи да напушта своју духовну децу. Године 1941. је тајно живео у селу у близини Тутајева где је свакодневно служио литургију. Због опште сумње која је настала због избијања Другог светског рата, неко од мештана га је пријавио НКВД-у сматрајући га за немачког шпијуна^[1].

Сергеј Мечов је 7. јула 1941. године ухапшен и смештен у Јарославски затвор. Након четири месеца испитивања и мучења Сергиј је убијен 24. децембра 1941. године (6. јануара 1942. године по грегоријанском календару)^[1].

Светитељ

Сергеј Мечов је канонизован на јубиларном Архијерејском сабору Руске православне цркве који се одржавао у августу 2000. године^[1].

Руска православна црква слави га 24. децембра по црквеном, а 6. јануара по грегоријанском календару.