Звездарска шума
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Звездарска шума, парк-шума Звездара, споменик природе Звездара[2] или само Звездара налази се у истоименој београдској општини и представља значајан део екосистема града. Истовремено Звездара, је атрактивно излетиште у ужем центру града, које служи за одмор, спорт и рекреацију.
Remove ads
Опис
По положају заузима десну страну реке Дунав. То је пошумљени део брда, које се некада звало Велики Врачар[3], са врхом који се налази на 254 метара н.в, због чега доминира источним делом Београда. Овај простор је са свих страна стешњен градским ткивом и заузима површину неправилног облика,[1] а граничи се са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром „Звездара「. Пошумљени део заузима око 145 хектара површине[4], од чега је 21 хектар уређен као парк.[5] Вегетација, која расте у урбаним условима града је вештачког порекла и њена просечна старост износи око 60 година. Данас највећи део парк-шуме чине чисте или мешовите врсте дрвећа, као што су багрем, црна топола и канадска топола, амерички јасен, горски јавор, бели јасен, храст лужњак, црни бор и бели бор, као и шумско и украсно шибље. Основна функција шуме је унапређење животне средине и оптимизација еколошких услова у граду.[1]
Remove ads
Историја
Звездара је недовољно истражени археолошки локалитет праисторијског доба.[5]
Врачар се први пут помиње на једном турском плану из 1621. године као „брдо и велико поље「. Делио се на Источни, Западни и Велики Врачар, односно Звездару.[1]
Брдо и крај око њега, простор све до Вуковог споменика, који је у Београду данас познат као Звездара, до почетка 30-их година 20. века звао се Источни Врачар. Због свог положаја краљ Петар I Карађорђевић, планирао је да на месту где је смештена опсерваторија, сагради себи двор, али су га војни стратези одговорили од те намере, пошто са миријевске стране брда, у подножју протиче река Дунав, па би због тога двор био лака мета за аустријске топовњаче које су пловиле Дунавом. Међутим, 1932. године[3] је на врху брда, на делу Источног Врачара којим се простирао Лауданов шанац, изграђена Астрономска Опсерваторија. Народни израз за опсерваторију је звездарница, или звездара, тако да је убрзо и крај прозван Звездара, док се претходни назив задржао само за крај с друге стране Булевара краља Александра.[6]
Са пошумљавањем Звездаре кренуло се 1933. после изградње Астрономске опсерваторије 1932, када је почело уређивање парка и засађивање зеленила. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве.[4] Највећи број стабала шуме посађен је у периоду од 1948—1950. године[1] у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини опсерваторије основан Институт Михајло Пупин.[7]
Током II св. рата, у звездарској шуми је била стациониран немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.
Пре НАТО агресије у Звездарској шуми налазила се и одбрана града Београда која је тада измештена у село Јаково.[8]
На самом рубу шуме, недалеко од Института Михајло Пупин, још 1989. године започета је изградња Научно технолошког парка „Звездара「, али се убрзо стало, да би се касније поново наставило и парк је отворен 2012. године[9]
Remove ads
Будућност
Генерални план Београда 2021. године је издвојио Звездарску шуму као евидентирану површину са природним вредностима, који спада у трајна добра града Београда. Због амбијенталног, симболичког и еколошког значаја за град дат је предлог за његову заштиту,[1] Ово представља резултат борбе грађана да сачувају шуму од даље сече и градње.[10][11]
Галерија
Приказ врста птица које живе у Звездарској шуми
Списак птица које живе у Звездарској шуми
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads