Србица

За друга значења, погледајте страницу Србица (вишезначна одредница).

Србица (алб. или ) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2024. било је 9.451 становника.^[б]

Србица
Трг у Србици
(Република Косово)[а] Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Србица
Становништво
— 2024.	9.451
Географске карактеристике
Координате	42° 44′ 48″ С; 20° 47′ 21″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	620
Србица Србица на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака

Географија

Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 .

Историја

Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.^[1]

Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба, из Црне Горе и топличког округа.^[2] Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауша.^[3] У априлу 1925. се извештава о завршетку око тридесет кућа и да ће после Ускрса бити усељена "једна партија колониста". Среско начелство се већ преселило овамо из манастира Девича. Била је у току градња великог дома аграрних заједница, а остале су још пошта, школа и жандармеријска касарна.^[4] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.^[5]

Дренички срез, са среским местом у Лауши, прво је припадао Звечанском округу, са седиштем у Косовској Митровици, затим 1922-1929. припада Рашкој области, седиште Чачак. С увођењем бановина, Србица прво припада Моравској, затим Зетској бановини.

Након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, место се нашло у италијанској увећаној Албанији. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста. Недалеко од насеља (5 јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.

Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:

• Римска некропола у селу Горњи Обилић,
• Црква светог Николе, задужбина властелина Родопа која је подигнута пре 1432. и обновљена у 20. веку, а налази се у селу Бања.
• Црква светог Јована из 14. века у селу Леочини.
• Преобрашка црква из 14. века.
• Дуборезни крст из 14-16. века који се чува у кући Здравка Шмигића у Леочини.
• Црква светог Ђорђа са гробљем из 16. века у селу Рудник.

Демографија

Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.

Етнички састав према попису из 1961.[6]‍
Албанци			477	47,3%
Црногорци			262	26%
Срби			218	21,6%
Укупно: 1.009

Етнички састав према попису из 1981.[7]‍
Албанци			2.547	87,2%
Црногорци			119	4,1%
Роми			112	3,8%
Срби			103	3,5%
Укупно: 2.921

Етнички састав према попису из 2011.[8]‍
Албанци			6.582	99,5%
Бошњаци			17	0,3%
Укупно: 6.612

Број становника на пописима:

Демографија[9] Година Становника 1948. 396 1953. 717 1961. 1.009 1971. 1.658 1981. 2.921 1991. 4.962

Познате личности

• Каћуша Јашари, албанска политичарка
• Адем Јашари, албански терориста и оснивач ОВК
• Хашим Тачи, албански терориста и политичар

Види још

• Општина Србица
• Манастир Девич
• Дреница

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
2. Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.