Сретен Ковачевић

Сретен Срета Ковачевић (Голубинци, код Старе Пазове, 4. фебруар 1920 — Нови Сад, 10. март 1995), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине. Од 5. јуна 1973. до новембра 1974. године обављао је функцију председника Народне скупштине САП Војводине.

сретен ковачевић
Датум рођења	(1920-02-04)4. фебруар 1920.
Место рођења	Голубинци, код Старе Пазове, Краљевство СХС
Датум смрти	10. март 1995.(1995-03-10) (75 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија, СР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945.
Председник Народне скупштине САП Војводине
Период	1973 — 1974.
Претходник	Илија Рајачић
Наследник	Функција укинута
Одликовања

Биографија

Сретен Ковачевић рођен је 4. фебруара 1920. године у Голубинцима, код Старе Пазове. Завршио је Високу школу политичких наука у Београду. Пре Другог светског рата био је студент. Године 1941. прикључује се Народноослободилачкој борби и постаје члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

После ослобођења Југославије, био је:

• посланик Републичког и Социјално-здравственог већа Скупштине СР Србије
• секретар Среског комитета Савеза комуниста Србије у Старој Пазови и Сремској Митровици
• члан Извршног одбора Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије за Војводину
• члан Централног комитета СК Србије
• члан Председништва Покрајинског комитета СК Србије за Војводину
• члан Секретаријата и Председништва Републичког одбора СУБНОР Србије
• председник Покрајинског одбора СУБНОР Војводине
• потпредседник Народне скупштине САП Војводине
• председник Народне скупштине САП Војводине од 5. јуна 1973. до новембра 1974. године
• члан Председништва СФРЈ од 1973. до маја 1974. године

Умро је 10. марта 1995. године у Новом Саду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања, међу којима је и Орден југословенске заставе са лентом.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар「, Београд 1970. година.