Староруски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Староруски језик (рус. , укр. , блр. ) је древни источнословенски језик, који су почевши од раног средњег века, па све до 14. или 15. века, користили средњовековни Источни Словени у старој Кијевској Русији, а потом и у кнежевинама које су се развиле након њеног распада.[2]
Пошто је тај језик од стране његових древних говорника био називан управо руским (рѹсьскыи), међу славистима се већ током 19. века усталио стручни назив: староруски језик. Тај термин је званично прихваћен и од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO), која је формулисала и одговарајући (енглески) назив (енгл. ).[3]
Насупрот поменутим терминима, у појединим круговима се током 20. века појавила склоност ка избегавању руске одреднице у називу језика, што је довело до стварања нових, потпуно вештачких појмова, као што су: „стари источнословенски」 језик (староисточнословенски) или „општи источнословенски」 језик (општеисточнословенски). Таква терминологија се практикује првенствено у срединама са јаком антируском традицијом.[4]
Remove ads
Значајни текстови
- Биљине
- Слово о Игоровом походу — најистакнутији књижевни рад на овом језику
- Руска правда — законски документ 11. века који је издао Јарослав Мудри
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads