Старословенска ћирилица

Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо које се састојало из од 44 до 46 знакова, а настало је у касном 9. вијеку на основама грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Развијено је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика. Савремено ћириличко писмо се првенствено користи у словенским језицима, али и у азијским језицима који су били под утицајем руске културе у 20. вијеку.

Слова српске азбуке
Слова осталих словенских језика
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̈	Ԙ	Ԝ
		Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Историја

Најраније облик рукописа на ћирилици, познат као устав, био је заснован грчком унцијалном писму, ојачан лигатурама и словима глагољице за сугласнике којих није било у грчком језику.^[1]

Глагољицу је створио Ћирило, вјероватно уз помоћ брата Методија, око 863. године.^[1] Ћирилицу су највјероватније створили Ћирилови ученици деведесетих година 9. вијека Преславској књижевној школи током владавине кнеза Бориса као погодније писмо за црквене књиге, иако су задржани бугарски симболи глагољице.^[2] Алтернативна хипотеза каже да се писмо јавило у пограничним областима грчког прозелитизма међу Словенима прије него што је кодификовано и прихваћено међу словенским систематизерима; најстарији ћирилички рукопис из 9—10. вијека је веома сличан грчком унцијалном писму,^[1] и већина унцијалних ћириличких слова је идентично грчким унцијалним парњацима.^[3] Једна од могућности је да је систематизација ћирилице почела за вријеме Преславског сабора 893 године када је старословенски језик прихваћено од стране Бугарског царства.^[3]

Писмо

Слова	Уникод	Називи (ћирилица)	Називи (МФА)	Транслитерација	МФА	Поријекло	Бројеви
	А а	аꙁъ		a		Непосредно од грчког слова Α	1
	Б б	бѹкꙑ		b		Један облик грчког слова Β (?), глагољичког (?), бугарске руне ()(?)
	В в	вѣдѣ		v		Непосредно од грчког слова Β	2
	Г г	глаголь		g		Непосредно од грчког слова Γ	3
	Д д	добро		d		Непосредно од грчког слова Δ	4
	Є є	ѥсть		(j)e		Непосредно од грчког слова Ε	5
	Ж ж	живѣтє		ž, zh		Глагољичко , бугарске руне?
	Ѕ ѕ	sѣлѡ		dz		Непосредно од грчког слова Ϛ	6
	Ꙁ ꙁ	ꙁємлꙗ		z	,	Непосредно од грчког слова Ζ	7
	И и	ижє		i		Непосредно од грчког слова Η	8
	І і/ Ї ї	ижєи		i, I		Непосредно од грчког слова Ι	10
	К к	какѡ		k		Непосредно од грчког слова Κ	20
	Л л	людиѥ		l	,	Непосредно од грчког слова Λ	30
	М м	мꙑслєтє		m		Непосредно од грчког слова Μ	40
	Н н	нашь		n	,	Непосредно од грчког слова Ν	50
	О о	онъ		o		Непосредно од грчког слова Ο	70
	П п	покои		p		Непосредно од грчког слова Π	80
	Р р	рьци		r	,	Непосредно од грчког слова Ρ	100
	С с	слово		s	,	Непосредно од грчког слова Σ	200
	Т т	тврьдо		t		Непосредно од грчког слова Τ	300
	Ѹ ѹ/Ꙋ	ѹкъ		u		Непосредно од комбинације грчких слова Ο и Υ
	Ф ф	фрьтъ		f		Непосредно од грчког слова Φ	500
	Х х	хѣръ		x		Непосредно од грчког слова Χ	600
	Ѡ ѡ	ѡмєга		ō, w		Непосредно од грчког слова Ω (писалась в форме W)	800
	Щ щ	ща(шта)		št, sht		Лигатура Ш-Т, Глаголическая лигатура Ш-Ч , Болгарские руны (?)
	Ц ц	ци		c		Эфиопская ሃ (?), еврейская צ(?), коптская ϥ (?)‎	900
	Ч ч	чрьвь		č, ch		Глаголическая , еврейская צ(?)	90
	Ш ш	ша		š, sh		Эфиопская ሠ (?), еврейская ש (?), коптская ϣ (?)
	Ъ ъ	ѥръ	[]	ŭ, u:	[]	Переделка из греческой Β (?), Глаголическая (?)
	Ꙑ ꙑ	ѥрꙑ	[]	y	[]	Лигатура Ъ-І
	Ь ь	ѥрь	[]	ĭ, i:	[]	Переделка из греческой Β (?)
	Ѣ ѣ	ꙗть	[]	ě	[]	Переделка из греческой Β (?)
	Ю ю	їѿированъ ѹкъ		ju		Лигатура І-Ѹ
	Ꙗ ꙗ	їѿированъ аꙁъ		ja		Лигатура I-А
	Ѥ ѥ	їѿированъ ѥсть		je		Лигатура І-Є
	Ѧ ѧ	ѭсъ малъ		ę, ẽ		Одна из форм греческой Α (?), Глаголическая (?)
	Ѫ ѫ	ѭсъ вєликъ		ǫ, õ		Глагољска
	Ѩ ѩ	їѿированъ ѭсъ малъ		ję, jẽ		Лигатура I-Ѧ
	Ѭ ѭ	їѿированъ ѭсъ вєликъ		jǫ, jõ		Лигатура I-Ѫ
	Ѯ ѯ	ѯї		ks		Непосредно од грчког слова Ξ (писавшейся в форме Z, над которой дописали z)	60
	Ѱ ѱ	ѱї		ps		Непосредно од грчког слова Ψ	700
	Ѳ ѳ	ѳита		θ, th, T, F	//	Непосредно од грчког слова Θ	9
	Ѵ ѵ	ѵжица		ü	,	Небольшая переделка греческой Υ	400
	Ꙉ ꙉ1	Ꙉрьвь		gj		Перевёрнутая (чрьвь)(?)
	Ѿ ѿ	ѿ		ot		Лигатура Ѡ-Т
	Ҁ ҁ	ҁоппа		kw		Непосредно од грчког слова Ϙ	90