Старословенска ћирилица
прво ћирилично писања развијен у Бугарској у 9. веку From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо које се састојало из од 44 до 46 знакова, а настало је у касном 9. вијеку на основама грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Развијено је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика. Савремено ћириличко писмо се првенствено користи у словенским језицима, али и у азијским језицима који су били под утицајем руске културе у 20. вијеку.
Remove ads
Историја
Најраније облик рукописа на ћирилици, познат као устав, био је заснован грчком унцијалном писму, ојачан лигатурама и словима глагољице за сугласнике којих није било у грчком језику.[1]
Глагољицу је створио Ћирило, вјероватно уз помоћ брата Методија, око 863. године.[1] Ћирилицу су највјероватније створили Ћирилови ученици деведесетих година 9. вијека Преславској књижевној школи током владавине кнеза Бориса као погодније писмо за црквене књиге, иако су задржани бугарски симболи глагољице.[2] Алтернативна хипотеза каже да се писмо јавило у пограничним областима грчког прозелитизма међу Словенима прије него што је кодификовано и прихваћено међу словенским систематизерима; најстарији ћирилички рукопис из 9—10. вијека је веома сличан грчком унцијалном писму,[1] и већина унцијалних ћириличких слова је идентично грчким унцијалним парњацима.[3] Једна од могућности је да је систематизација ћирилице почела за вријеме Преславског сабора 893 године када је старословенски језик прихваћено од стране Бугарског царства.[3]
Remove ads
Писмо
Remove ads
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads