Стефани Коен-Алоро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Стефани Коен-Алоро (фр. ; Париз, Француска, 18. март 1983) је бивша француска тенисерка. Професионалну каријеру је започела октобра 2001. године и играла је све до фебруара 2011. године.[1]
У каријери није освојила ниједан ВТА турнир ни у појединачној ни у конкуренцији парова. Играла је у једном финалу у конкуренцији женских парова са Марион Бартоли, али су изгубиле од Барбаре Шет и Пати Шнидер.
Са женском тениском репрезентацијом Француске је играла у финалу ФЕД купа 2003. године, али су поражене од Сједињених Америчких Држава.
Remove ads
Каријера
Стефани Коен-Алоро је почела професионално да се бави тенисом 15. октобра 2001. године са својих 18 година. Запаженији наступ током 2002. године је било учешће на Ролан Гаросу где ју је елиминисала Мирјана Лучић у првом колу.
У фебруару 2003. је играла у свом једином ВТА финалу. У финалу турнира у Паризу је у пару са Марион Бартоли изгубила од Барбаре Шет и Пати Шнидер са 2:6, 6:2, 7:6. Током 2003. је остварила неколико победа над тенисеркама из првих 50 на ВТА листи. Победила је Ану Смашнову (тада 15. играчицу света) у Паризу и Татјану Панову (24. на листи) у Токију. На гренд слем турнирима је стигла два пута до другог кола. На Ролан Гаросу је елиминисана од стране Пати Шнидер, а на Отвореном првенству САД је поражена од Амели Моресмо. У октобру 2003. је постигла свој најбољи пласман на ВТА листи (61. место). Годину је завршила на 65. месту.
Током 2004. године није имала запаженије резултате, а на свим гренд слем турнирима је изгубила у првом колу.
На Отвореном првенству Аустралије 2005. године је победила 24. носитељку (тада 29. играчицу света) Мери Пирс у првом колу са 6:2, 6:2, али је изгубила већ у другом колу од Елене Балтаче. У априлу 2005. је победила 21. играчицу света Данијелу Хантухову у Мајамију са 7:6(3), 6:2.
Свој последњи меч је одиграла 12. фебруара 2011. године у Паризу у конкуренцији женских парова. У пару са тунишанком Селимом Сфар је изгубила од Бетани Матек Сандс и Меган Шонеси, а два дана пре је одиграла свој последњи меч у појединачној конкуренцији када је такође изгубила од Бетани Матек Сандс са 7:5, 6:3.[тражи се извор]
Њен највећи успех у каријери је освајање ФЕД купа 2003. године са репрезентацијом Француске. У финалу је изгубила један меч у паровима, али су францускиње убедљиво славиле са 4:1. Током 2003. је у ФЕД купу остварила једну победу у појединачној конкуренцији и два пораза у паровима.
Remove ads
Пласман на ВТА листи на крају сезоне
Појединачно
Година | 2000. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. | 2010. |
Пласман | 588 | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() |
Парови
Година | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. | 2010. |
Пласман | 464 | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() | ![]() |
ВТА финала у каријери
Женски парови
Порази у финалима ВТА турнира у конкуренцији женских парова (1)
Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнерка | Противнице у финалу | Резултат у финалу |
1. | 3. фебруар 2003. | Париз, Француска | Тепих | ![]() |
![]() ![]() |
2-6, 6-2, 7-6 |
Наступи на Гренд слем турнирима
Појединачно
У другим колонама је списак противница које су победиле Стефани Коен-Алоро на гренд слем турнирима.
Женски парови
У другим колонама је списак тенисерки које су победиле Стефани Коен-Алоро и њену партнерку (прве колоне) на гренд слем турнирима.
Remove ads
Финала ФЕД купа (1)
Победе у финалима ФЕД купа (1)
Бр. | Година | Локација | Подлога | Победнице | Финалисткиње | Резултат |
1. | 2003.[2] | ![]() |
Тепих | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
4:1 |
Статистика у Фед купу
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads