6. октобар

6. октобар (6.10.) је 279. дан у години по грегоријанском календару (280. у преступној години). До краја године има још 86 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца.
• 1908 — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.
• 1915 — Нападом на Србију, Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.
• 1927 — Премијером филма Певач џеза у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.
• 1958 — Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.
• 1972 — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.
• 1973 — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је Јомкипурски рат.
• 1976 — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.
• 1987 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана.
• 1988 — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“.
• 1991 — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.
• 1998 — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.
• 2000 —
  • Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије.
  • Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.
• 2004 — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.

Рођења

• 1289 — Вацлав III од Чешке, краљ Угарске. (прем. 1306)
• 1738 — Марија Ана Аустријска, аустријска племкиња. (прем. 1789)
• 1773 — Луј Филип I, француски краљ. (прем. 1850)^[1]
• 1842 — Чедомиљ Мијатовић, председник Српске краљевске академије. (прем. 1932)
• 1831 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (прем. 1916)
• 1846 — Џорџ Вестингхаус, амерички инжењер и индустријалац. (прем. 1914)
• 1887 — Ле Корбизје, француски архитекта и теоретичар швајцарског порекла. (прем. 1965)
• 1888 — Ролан Гарос, француски пилот. (прем. 1918)
• 1903 — Ернест Томас Синтон Волтон, ирски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1951). (прем. 1995)
• 1906 — Џенет Гејнор, америчка глумица. (прем. 1984)
• 1908 — Карол Ломбард, америчка глумица. (прем. 1942)
• 1914 — Тор Хејердал, норвешки етнолог и истраживач. (прем. 2002)
• 1919 — Сијад Баре, сомалски политичар. (прем. 1995)
• 1927 — Анте Бабаја, хрватски редитељ и сценариста. (прем. 2010)
• 1928 — Светозар Самуровић, српски сликар. (прем. 2001)
• 1929 — Петар Омчикус, српски сликар и академик. (прем. 2019)
• 1930 — Хафиз ел Асад, сиријски државник и генерал. (прем. 2000)
• 1931 — Николај Черних, совјетски астроном. (прем. 2004)
• 1931 — Рикардо Ђакони, амерички астрофизичар. (прем. 2018)
• 1936 — Бети Јурковић, хрватска певачица.
• 1937 — Иво Данеу, словенски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1944 — Борис Михајлов, совјетски хокејаш.
• 1949 — Боби Фарел, холандски музичар и плесач, најпознатији као члан оригиналне поставе групе . (прем. 2010)
• 1950 — Зоран Ерић, српски композитор. (прем. 2024)
• 1955 — Бранко Чрнац Туста, хрватски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе КУД Идијоти. (прем. 2012)
• 1963 — Томас Бикел, швајцарски фудбалер.
• 1963 — Елизабет Шу, америчка глумица.
• 1966 — Александар Баришић, српски драматург, сценариста и новинар. (прем. 2017)
• 1966 — Џеклин Обрадорс, америчка глумица.
• 1972 — Данијел Кавана, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе .
• 1972 — Биљана Стојковић, српска еволуциона биолошкиња.
• 1973 — Јоан Грифид, велшки глумац.
• 1982 — Александар Ћапин, словеначки кошаркаш.
• 1984 — Владан Вукосављевић, српски кошаркаш.
• 1985 — Силвија Фаулс, америчка кошаркашица.
• 1990 — Џинкс Мејз, америчка порнографска глумица.

Смрти

• 404 — Елија Евдоксија, супруга источноримског (византијског) цара Аркадија и мајка Теодосија II. (рођ. отприлике 373)
• 775 — Ел Мансур, абасидски калиф (рођ. 714)
• 877 — Карло Ћелави, краљ Француске. (рођ. 823)^[2]
• 1014 — Самуило, цар који је 976. дигао устанак против Византије и основао Самуилово царство. (рођ. 958)
• 1349 — Хуана II од Наваре, француска принцеза. (рођ. 1312)
• 1553 — Принц Мустафа, османски принц. (рођ. 1515)
• 1644 — Изабела Бурбонска, француска краљица. (рођ. 1602)
• 1878 — Илија Милосављевић Коларац, српски трговац. (рођ. 1800).
• 1819 — Карло Емануел IV од Сардиније, краљ Сардиније. (рођ. 1751)
• 1923 — Дамат Ферид паша, турски политичар. (рођ. 1853)
• 1941 — Давид Пајић Дака, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1911)
• 1979 — Елизабет Бишоп, америчка песникиња. (рођ. 1911)
• 1980 — Жан Робик, француски бициклиста. (рођ. 1921)
• 1981 — Анвар ел Садат, египатски државник. (рођ. 1918)
• 1989 — Бети Дејвис, америчка филмска глумица. (рођ. 1908)
• 1990 — Марија Драженовић Ђорђевић, прва жена-ратни пилот у Југославији. (рођ. 1924)
• 1990. — Бахрије Учок, турска политичарка. (рођ. 1919)
• 2000 — Ричард Фарнсворт, амерички глумац. (рођ. 1920)
• 2007 — Лаза Ристовски, клавијатуриста Смака и Бијелог дугмета. (рођ. 1956)
• 2012 — Шадли Бенџедид, алжирски политичар. (рођ. 1929)
• 2014 — Игор Миторај, пољски уметник. (рођ. 1944)
• 2018 — Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица. (рођ. 1933)^[3]
• 2018 — Викторија Маринова, бугарска новинарка. (рођ. 1988)
• 2020 — Еди Ван Хејлен, гитариста и оснивач рок групе Ван Хејлен (рођ. 1955)^[4]

Празници и дани сећања

• Светски дан церебралне парализе

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 68. ISBN 86-331-2116-6.
2. „Charles II | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 27. 11. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Salazar, David (15. 10. 2018). „Met Opera Dedicates 'Aida' Performance to Montserrat Caballé”. Приступљено 6. 1. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Eddie van Halen Dead at 65 from Cancer”. 6. 10. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)