Тирозинемија

Тирозинемија је грешка метаболизма, обично урођена, у којој тело не може ефикасно да разгради аминокиселину тирозин. Симптоми нелечене тирозинемије укључују поремећаје јетре и бубрега. Уколико се тирозинемија не лечи адекватно доћи ће до попуштања јетре.^[1]Данас се спроводе скрининг тестови новорођенчади и тако се тирозинемија открива пре него што се појаве први симптоми. Уколико се на време примени дијета са мало протеина, посебна протеинска формула, а понекад и лекови, тирозинемија се може доживотно држати под контролом, тако да се особе нормално развијају и живе здрав и нормалан живот.^[2]

Узрок

Све тирозинемије резултат су дисфункције различитих гена у катаболичком путу аминокиселина фенилаланина и тирозина и наслеђују се аутозомно-рецесивно.^[3]

Тирозинемија типа 1 резултат је мутације ФАХ гена, који кодира ензим фумарил-ацетоацетат хидроксилазу.^[4] Као резултат недостатка ФАХ гена, супстрат фумарил-ацетоацетат може се акумулирати у проксималним ћелијама бубрежних тубула и хепатоцитима, што резултира оштећењем бубрега и јетре.^[3]

Тирозинемија типа 2 резултат је мутације гена ТАТ, који кодира ензим тирозин аминотрансферазу.^[4] Као резултат ТАТ недостатка, супстрат се накупља, изазивајући офталмолошке и дерматолошке поремећаје.^[3]

Тирозинемија типа 3 резултат је мутације гена ХПД, која кодира ензим 4-хидроксифенилпируват диоксигеназу.^[4] Ово је уједно и најређа форма тирозинемије, при чему је забележено само неколико случајева.^[5] Већина тих случајева укључује интелектуални дефицит и неуролошку дисфункцију.^[3]

Дијагноза

Типови

Тирозинемија типа 1 може се открити крвним анализама на присуство метаболита фумарил-ацетоацетата и сукцинилацетона, који се сматра патогномоничним показатељем болести.^[6]

Тирозинемија типа 2 може се открити присуством значајно повишеног нивоа тирозина у плазми, а дијагноза се може потврдити откривањем мутације ТАТ гена у културама фибробласта.

Тирозинемија типа 3 може се дијагностиковати откривањем мутације ХПД гена у културама фибробласта.^[3]

Терапија

Терапија зависи од врсте тирозинемије. Дијета са мало протеина у комбинацији са специјалним млечним формулама без тирозина. Лек НТБЦ (инхибитор оксидације парахидросифенил-пирувичне киселине, првог нетоксичног интермедијарног метаболита разградње тирозина) се показао ефикасан. Овај лек спречава стварање веома токсичног сукцинилацетона и даје се у комбинацији са дијетама са мало тирозина и фенилаланина.^[7] Трансплантација јетре је индикована код пацијената са тирозинемијом тип 1 и код пацијената који не реагују на терапију леком НТБЦ, као и пацијенти са акутним попуштањем јетре и хематомима.^[8]