Тупаје - Wikiwand

Тупаје,^[2] верировке, ровке пењачице^[2] или ровчице дрвећа^[3] (лат. ) ред су ситних плаценталних сисара, који насељавају југоисточну Азију (Индомалајско зоогеографско царство). Ред броји 5 савремених родова са око 20 врста. Ове животиње имају већи однос између величине мозга и укупне телесне масе од било којег другог сисара, укључујући и људе.^[4] Овако високи коефицијенти нису неуобичајено за животиње мање тежине од једног килограма.

Укратко Научна класификација, Породице ...

Тупаје^[1] Временски распон: средњи еоцен – данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N




Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Велики Ред:	Euarchonta
Ред:	Scandentia , 1855
Породице

Зову се ровчице дрвећа (што асоцира на ровке), а упркос томе што су раније биле разврстане у Insectivora, нису стварне ровчице, а и све врсте не живе на дрвећу. Између осталог, верировке једу плодове биљака рода .

Међу редовима сисара, верировке су уско повезане са приматима и користе се као алтернатива примата у експерименталним студијама миопије, психосоцијалног стреса и хепатитиса.^[5]

Remove ads

Опис

Тупаје имају дебело вунасто крзно и дуги реп, на којем скоро нема длака. Имају велике очи и покретне уши. Ноћне су животиње. Увек су спремне да побегну од грабљивица као што су сове, а своју главу могу да окрену готово за 360°. Дуге задње ноге им омогућавају да праве велике скокове међу гранама. Ове ситне животиње су тешке 85—110 грама.^[6] По облику тела, припадници овог реда углавном наликују веверицама. Екстремитети тупаја су пентадактилни и на прстима се налазе закривљене канџе.^[7]

Тупаје са Сундских острва, Борнеа, Суматре и два оближња мала острва су тамноцрвене боје и дужине до 15 центиметара, са готово дупло дужим репом. Филипинска тупаја је исте величине, али је она сивкасте боје, док је тупаја са Целебеса дуга око 13 центиметара и има тамно сивкасто крзно.^[6]

Приземне врсте имају тенденцију да буду веће од арбореалних форми (које живе на дрвећу), као и да имају веће канџе, које користе за ископавање плена, као што су инсекти. Они су сваштоједи, хранећи се инсектима, малим кичмењацима, воћем и семеном. Имају слабо развијене очњаке и неспецијализоване кутњаке, са укупном зубном формулом:

горња вилица = 2.1.3.3,
доња вилица = 3.1.3.3^[8]

Тупаје имају добро чуло вида, са бинокуларним гледањем у случају више врста које живе на дрвету. Већина су дневне, иако је оловкасторепа верировка ноћна животиња. Женске имају трудноћу дугу од 45 до 50 дана и рађају до три младунца, у гнезду које је обложено сувим лишћем унутар шупљине у стаблу. Млади се рађају слепи и без длака, али су у могућности да напусте гнездо већ након отприлике месец дана. У овом периоду, имају релативно мало мајчинске бриге, која их посећује само по неколико минута сваки други дан да их надоји. Сполну зрелост верировке достижу након око четири месеца и могу се узгајати много година, без јасне сезоне парења у већини врста.^[8]

Ове животиње живе у малим породичним групама, које бране своју територију од уљеза. Они обележавају своје територије помоћу различитих мирисних жлезда или урином, у зависности од припадности врсти. Име је изведено из ријечи tupai, што на малајском језику значи веверица,^[9] а дао га је Сер Стамфорд Рафлес.^[10] Оловкасторепе верировке у Малезији могу да конзумирају велике количине природно ферментираног нектара до садржаја алкохола од 3,8%, целе године без икаквих ефеката на понашање.^[11]

Remove ads

Класификација

Оне чине целокупан ред , подељен на породице , тупаје и , оловкасторепа тупаја. Њихових 20 врста је смештено у пет родова.

Тупаје су били премештени из реда у ред због одређених унутрашњих сличности са приматима (на пример, сличности у анатомији мозга, које је истакао Сер Вилфрид Ле Грос Кларк), и класификовани су као „примитивни просимијани“, међутим они су се убрзо одвојени се од примата и премештени се у њихову засебну кладу. Односи тупија према приматима и другим уско повезаним кладама још увек се рафинирају.

Молекуларно филогенетска испитивања сугеришу да тупајама треба дати исти ранг (ред) као и примама, и да са приматима и летећим лемурима (колугоима), припадају прареду . Према овој класификацији, су сестра (лагоморфи и глодари), а две групе су комбиноване у надред .^[12] Међутим, не може се искључити алтернативно постављање тупаја као сестре и и .^[13] Недавне студије постављају за сестру , обеснажити : управо је та организација приказана на доњем дијаграму стабла.^[13]^[14]

	(глодари)

	(кунићи, зечеви, двозупци)

(Тупаје)

(Колуго)

Неколико других аранжмана ових редова било је предложено у прошлости, и горње стабло је само фаворизовани предлог.^[15] Иако је познато да је Scandentia једна од најосновнијих клада, тачан филогенетски положај се још не сматра решеним. Могуће је да је она сестра , ,^[16] или , или је одвојена од свих осталих .^[17]^[18]

Ред

Двадесет врста је смештено у четири рода, који су подељени у две породице. Већина их је у породици „обичних“ тупаја, , али једна врста, оловкасторепа тупаја, довољно је различита да оправдава своје смештање у своју породицу, . Сматра се да су се две породице раздвојиле пре 60 милиона година.^[19] Некадашњи род расформиран је 2011. године када је дрвеће минданоанска тупаја премештена у на бази молекуларне филогеније.^[19]

Ред
- Породица
  - Род
    - Мадраска тупаја ()
  - Род
    - Борнејска глаткорепа тупаја ()
    - Северна глаткорепа тупаја ()
  - Род
    - Северна тупаја ()
    - Златнотрба тупаја ()
    - Пругаста тупаја ()
    - Обична тупаја ()
    - Витка тупаја ()
    - Хорсфилдова тупаја ()
    - Дугостопа тупаја ()
    - Патуљаста тупаја ()
    - Каламанска тупаја ()
    - Планинска тупаја ()
    - Никобарска тупаја ()
    - Палаванска тупаја ()
    - Обојена тупаја ()
    - Румена тупаја ()
    - Велика тупаја ()
  - Род
    - Минданоанска тупаја ()
- Породица
  - Род
    - Оловкасторепа тупаја ()

Remove ads

Фосили

Фосилни остаци верировки су сиромашни. Најстарија могућа верировка, , је из средњег еоцена у Хенану, Кина, али је идентитет ове животиње неизвјестан. Остали фосили су пореклом из миоцена, са подручја Тајланда, Пакистана, Индије и Јунана, Кина, као и плиоцена Индије. Већина припада породици ; сматра се да је једна фосилна врста описана из олигоцена Јунана ближа оловкасторепој тупаји.^[20]