Хипербарична оксигенотерапија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Хипербарична оксигенотерапија (ХБОТ), је научно утемељена метода лечења удисањем чистог медицинског (100%) кисеоника код пацијената са спонтаним или асистиране дисањем, на притиску околине већем од једног бара (нормалан атмосферски притисак на нивоу мора).[1][2] Укратко, хипербарична оксигенотерапија је скуп ефеката хипероксије на имунитет, транспорт кисеоника и хемодинамику циркулације. Позитивни терапијски ефекти (ХБОТ) су пре свега производ смањењења хипоксије и едема (отока) ткива, што омогућава организму пацијента да одговори на инфекције и исхемију.[1]
„Правилно и на време примењена хипербарична оксигенотерапија често значи повратак пацијента из смрти у живот, из коме у свесно стање, од патње до уживања у нормаланом животу“.[3]
Remove ads
Историја
Иако се за хипероксију и њене позитивне учинке у организму знало још у 19. веку, њена примена у циљу лечења (ХБОТ), започела је да се примењује тек 60-их година 20. века уназад. Савремена примена хипербаричног кисеоника у клиничкој медицини почела је 1965. од стране др Черчил-Дејвидсона (енгл. )[4] и Борема (енгл. ).[5]
Хипербаричне оксигено терапије (ХБОТ) је наизменично називана "веома ефикасна терапија"[6] и "терапије у потрази за болестима"[3]. Након почетног успеха примене ХБОТ у кардиохирургији, код тровања угљен-моноксидом, гасне гангрене итд, бројни истраживачи у жељи да и друге поремећаје лече у хипербаричној комори, често су ХБОТ примењивали и без много научних образложења? Због тога је хипербарична оксигенотерапија пала у немилост многих „клиничара-критичара“, све до 1970, када се одиграло неколико значајних догађаја;
- Основано је прво удружење лекара за подводну медицину (енгл. ) које је помогло у издавањем смерница и директива 1972.
- Године 1975, Дејвис и Хант објављују први клинички уџбеник „Хипербарична медицина“[7]
- Комитет (UMS) који је сазван 1976, донеоп је одлуку о формирању Комитета за хипербаричну оксигенацију (енгл. ), чији одбор од тада сваке две године објављује извештаје о прихваћеним медицинским условима за примену ХБОТ.
- Потенцијалне индикације за ХБОТ су од 1976. строго провераване "како за одређене болести тако и за било који други третман повезан са тим поремећајем"[8].
„Захваљујући бројним студијама (спроведеним задњих двадесет година) о физиолошким учинцима кисеоника под притиском, хипербарична медицина данас има много више информација и објашњења у вези механизама дејства хипербаричне терапије кисеоником. Истраживања о ефектима ХБОТ на ћелијском нивоу дала су довољно података да већина рационалних лекара више не сматра ХБОТ као магију, чаролију, или само губљење времена и новца.
Remove ads
Физиолошке основе хипербаричне терапије кисеоником
Главни интерактивни елеменати који су укључени у хипербаричну терапију су;
- Телесне течности, као што су крв, плазма, лимфа, цереброспиналне течности и
- Гасови, пре свега кисеоник.
Зато се ефекти хипербаричне оксигенотерапије заснивају на основни гасни гасним законима (Бојловом, Шарловом, Далтоновом, Геј-Лисаковом и Хенријевом) и физиолошким и биохемијским ефектима хипероксије. Анализирајући повезаност између гасова, течности, температуре и притиска, физичар Хенри је у свом закону, (Хенријев закон), дао физичке претпоставке хипербаричне оксигенације:
Хенријев закон
Количина било ког гаса који ће се растворити у течности на датој температури је директно пропорционална парцијалном притиску тог гаса.
Овај закон има велику примену у хипербаричној медицини и роњењу где се гасови који се удишу под повишеним притиском растварају у организму, који се преко 70% састоји од течности. На постулату датом у Хенријевом закону заснована је хипербаричне терапије кисеоником (ХБОТ);
Ако се атмосферски притисак кисеоника повећа →→ више кисеоника се раствара у телесним течностима него на нормалном (нормобаричном) притиску.
Већина кисеоника који се преноси путем крви везан је за хемоглобин, што је 97% засићења оксихемоглобина на атмосферском притиску. Део кисеоника се, може преносити и у раствореном облику у крвној плазми (0,32 вол%). Део кисоника раствореног у крвној плазми се значајно повећава са увећањем притиска, што према Хенријевом закону, увећава оксигенацију ткива.
У току дисања нормобаричног (атмосферског) ваздуха, парцијални притисак кисеоника у артеријској крви је око 100 mmHg, а парцијални притисак кисеоника у ткивима око 55 mmHg.
Удисање 100% кисеоника на притиску од 3 АТА (304 kPa) притисак кисеоника у артеријској крви може да се повећа до 2000 mmHg (или за 20 пута), а притисак кисеоника у ткивима до око 500 mmHg (или за око 8-10 пута),[9] што омогућава испоруку 60-68 мл кисеоника по литру крви. У поређењу са 3 мл/л (колико она износи на атмосферском притиску), ова количина кисеоника (растворена у крвној плазми) је довољна да подржи нормално дисање у ткивима без доприноса кисеоника из хемоглобина (или без еритроцита).[3]
Како кисеоник растворен у крвној плазми (као нестишљивој течности), може доспети и до физички најудаљениј подручја, у којима је сметњама (болешћу) ограничен проток црвеним крвним зрнацима (као корпускуларним елементима промера 7,8 μm х 2,4 μm ), он може да омогући оксигенацију тих подручја, чак и са оштећеним преносом кисеоника хемоглобином, као што је то случај код тровања угљен-моноксидом или тешке „малокрвности“ (анемија).
| Притисак
(бар) |
21%кисеоник
(вол%) |
100%кисеоник
(вол%) |
| 1 | 0,32 | 2,09 |
| 1,5 | 0,61 | 3,26 |
| 2 | 0,81 | 4,44 |
| 2,5 | 1,06 | 5,62 |
| 3 | 1,31 | 6,80 |
Удисањем кисеоника под повишеним притиском његов проценат, у раствореном облику у крвнојној плазми повећава се од 0,32 вол%, на нормалном атмосферском притиску на нивоу мора, од 1 атмосфере, на 6,8 вол% кисеоника на 3 атмосфере у хипербаричним условима, што је довољно да се осигурају метаболички захтеви организма чак и када не би било хемоглобина у еритроцитима.[10]
Применом хипербаричне оксигенотерапије (ХБОТ), омогућава се организму снабдевање довољном количином кисеоника у условима;
- када количине коју може да пренесе хемоглобин није довољна (нпр. код анемије) или када постоји функционална неспособност хемоглобина (нпр. код тровања угљен-моноксидом),
- када је немогуће ткиву предати довољно кисеоника услед ослабљене перфузије (нпр. код исхемије) или повећаног растојања од капилара до ткива (нпр код отока-едема).
- ХБО повећава стварање слободних радикала кисеоника, који оксидирају протеине и масти мембрана, оштећују ДНК и на тај начин инхибирају бактеријске метаболичке функције. ХБО је нарочито ефикасна против анаеробних бактерија, јер кисеоника ослобађа од пероксидазе зависне систем који убијају бактерије у леукоцитима.[11]
- ХБО побољшава од кисеоника завини транспорт одређених антибиотика кроз зид бактеријске ћелије.[12]
- ХБО побољшава зарастање рана тако што увећава доток кисеоника дуж периферних исхемијских делова рана, као и стимулише стварање матрице колагена потребне за формирање крвних судова у ангиогенези.[13][14]
- Хипероксија у нормалним ткивима у току ХБОТ узрокује брзу и значајну вазоконстрикцију (због које неки аутори оспоравају примену ХБОТ у неким болестима),[15][16] али она је компензована повећаном количином раствореног кисеоника у плазми, и микроваскуларним протоком крви који је у исхемијском ткиву заправо побољшан за време ХБОТ.[17] Таква вазоконстрикција не смањује пост-трауматски едем ткива, што доприноси успешном лечењу повреда, компартмент синдрома и опекотина.[18]
- ХБО смањује акумулацију лактата у исхемијском ткиву који настају након смањене производње АТФ.[19]
- Утицај акутне повреде мозга и одложени неуролошки дефицити изазвани пратећом хипоксијом због церебралних вазоспазама () су главне детерминанте исхода (последица) након субарахноидалне хеморагије (). У пракси све више је заступљена примена хипербаричног кисеоника (ХБО) у лечењу пацијената са (), иако докази и основни механизми оправданости примене ХБО нису систематски проучени. Зато се у бројним студијама, новијег датума, све више проучава улога ХБО у церебралним вазаспазмима и њени молекуларни механизми, укључени у заштиту мозга од субарахноидалном хеморагијом ()-индуковане повреда (хипоксије).
Као главна хипотеза наводи се могући утицај ХБОТ на слабљење васкуларних спазама и отклањање хипоксијом нарушене исхране можданих структура кисеоником. Сходно томе, истраживања учинка ХБОТ на -ом индуковану хипоксију и друге механизме изазване неуроваскуларном повредом мозга, дала су почетне позитивне резултата (види слику горе), који говоре у прилог оправданости примене ХБОТ у акутној и одложеној фази субаранхнидалне хеморагије (-а). Међутим, потребна су нова истраживања како би се разумели основни механизме и успоставио оптимални режим лечења -a и других оштећења цереброваскуларног система () применом ХБОТ[20][21][22].
Remove ads
Начин примене
Процес лечења хипербаричном оксигенацијом (ХБОТ), спроводи се у специјалним високо софистицираним медицинским уређајима барокоморама, при чему пацијент пролази кроз више фаза које морају обезбедити максималну сигурност и висок квалитет лечења.[2][3]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads