Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1943.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током децембра 1943. године:

← новембар									Хронологија Народноослободилачке борбе у 1943.															јануар '44. →
С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30	31

Партизанска споменица 1941.

Догађаји

1. децембар

• У Пљевљима, наредбом Главног штаба НОВ и ПО Санџака, формирана Четврта санџачка ударна бригада. Приликом формирања имала је четири батаљона са укупно 570 бораца. Први командант бригаде био је Милан Абрамовић, а политички комесар Живко Жижић. Од формирања 37. санџачке дивизије, марта 1944, била је у њеном саставу до краја рата.
• Покрајински комитет СКОЈ за Македонију упутио је писмо свим организацијама Савеза комунистичке омладине у Македонији, у коме их је обавестио да је заказан Први конгрес антифашистичке омладине Македоније.

2. децембар

• У околини Пљеваља, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од војника италијанских дивизија Венеција и Тауринезе, формирана италијанска партизанска дивизија Гарибалди, коју су сачињавале три бригаде састава по четири батаљона. Дивизија је имала око 4.000 бораца који су приступили НОВ и ПОЈ након капитулације Италије. Након формирања, дивизија се налазила под командом штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

3. децембар

• У Јајцу одржана заједничка седница Председништва АВНОЈ и Националног комитета ослобођења Југославије. На седници је потпредседник АВНОЈ Моша Пијаде поднео извештај о дотадашњем раду Председништва АВНОЈ, након чега је говорено о раду и будућим задацима НКОЈ и Председништва АВНОЈ.

5. децембар

• У Колашину, 5. и 6. децембра, у присуству 400 делегата, одржан Оснивачки конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке. На конгресу је донета резолуција у којој је истакнуто да је задатак АФЖ Црне Горе и Боке да организационо повеже најшире слојеве жена и учврсти њихово јединство у циљу потпуније помоћи снагама Народноослободилачког покрета. Конгрес је објавио проглас у коме је позвао родољубиве жене Црне Горе да уложе све снаге у борбу против окупатора и његових сарадника, након чега је изабран Главни одбор АФЖ од 18 чланица. Председница Главног одбора била је Марија Митровић, а секретар Лидија Јовановић.

10. децембар

• У Каиру одржан састанак премијера Уједињеног Краљевства Винстона Черчила са краљем Петром II Карађорђевићем и Божидарем Пурићем, председником Владе Краљевине Југославије у избеглиштву. Черчил је краљу Петру II саопштио да је Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) бројчано јака и борбено активна, док је Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО) бројчаном мања, борбено неактивна и сарађује са окупатором, након чега је саветовао краљу да смени Драгољуба Михаиловића. Пурић је на овај предлог оштро реаговао, износећи став да Михаиловић не може ризиковати да изазове немачке репресалије све док се савезници не искрцају на Балкан и затражио од краља да не дозволи да се Михаиловић принесе на жртву „међународном комунизму「.

14. децембар

• У Болу, на острву Брачу, од 14. до 16. децембра, одржана Прва обласна конференција Уједињеног савеза антифашистичке омладине Хрватске (УСАОХ) за Далмацију, којој је присуствовало 168 делегата из свих крајева Далмације, осим из округа Книн и Ливно. Конференцију су поздравили представници Обласног комитета Комунистичке партије Хрватске за Далмацију, Обласног народноослободилачког одбора за Далмацију и Обласног комитета СКОЈ за Далмацију.

20. децембар

• У селу Драмешени, код Гацка, одржан састанак већника АВНОЈ и ЗАВНОБиХ из Херцеговине, који је организован на иницијативу Обласног комитета КПЈ за Херцеговину. На овом састанку формиран је привремени Обласни народноослободилачки одбор за Херцеговину, од 13 чланова и његов Извршни одбор, од 7 чланова.
• У селу Вранић, код Барајева, у ноћи између 20. и 21. децембра, припадници Првог батаљона Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВУО, под командом Спасоја Дрењанина Зеке, извршили су масакр над цивилним становништвом. Приликом упада у 14 кућа убијено је 67 мештана, које су четници осумњичили за сарадњу и одржавање веза са Народноослободилачким покретом. Овај покољ представљао је најмасовнији у низу децембарских злочина на подручју деловања Авалског корпуса, а од 18. до 27. децембра хапшења, малтретирања и убијања мештана вршена су Великом Борку, Лесковцу, Шиљаковцу, Паћевцу, Болечу и др.

21. децембар

• У селу Фуштани, у Егејској Македонији, одржано партијско саветовање Централног комитета Комунистичке партије Македоније са члановима партијске организације Прве македонско-косовске бригаде, Друге македонске бригаде и партијским активистима са терена, који су се налазили на овој територији. На саветовању су поднета три реферата — о политичком положају, Цветка Узуновског; о организационом стању, Страхила Гигова и о војним питањима, Михаила Апостолског. У рефератима и дискусији у којој су учествовали и делегат ЦК КПЈ Светозар Вукмановић Темпо и инструктор ЦК КПЈ Добривоје Радосављевић, размотрен је развојем Народноослободилачке борбе у Македонији и направљен осврт на организационе и политичке проблеме у развоју партијске организације и њеној улози у развоју ослободилачке борбе, а посебно на успехе постигнуте након формирања ЦК КПМ.

22. децембар

• У селу Фуштани, у Егејској Македонији, одржан Први конгрес антифашистичке омладине Македоније, коме је присуствовало 280 делегата, као и представници албанске, бугарске и грчке омладине. На конгресу је конституисан Народноослободилачки савез омладине Македоније (НОСОМ), изабран Главни одбор од 25 чланова и донета једногласна одлука о укључивању НОСОМ у састав Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ).

31. децембар

• У селу Буjану, у Ђаковичкој Малесији (на територији Албаније), од 31. децембра до 2. јануара 1944, одржана Прва обласна конференција Народноослободилачких одбора Косова и Метохије (позната као Бујанска конференција). На Конференцији је учествовало 49 од 61 позваног делегата, које су поздравили Фадиљ Хоџа, командант Главног штаба НОВ и ПОЈ за Косово и Метохију и Павле Јовићевић, секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На конференцији су поднета два реферата — о политичкој ситуацији и о стварању Народноослободилачких одбора и о њиховом раду. Донета је резолуција, у којој је најављено уједињење Косова и Метохије и Албаније, због чега је руководство НОП Косова и Метохије марта 1943. критиковано од стране Централног комитета КПЈ. На Конференцији је изабран Обласни народноослободилачки одбора, од 42 члана и Председништво Обласног НОО од 9 чланова. За председника Обласног НОО одбора изабран је Мехмед Хоџа, а за потпредседнике Павле Јовићевић и Рифат Бериша.