Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јануара месеца 1944. године:
← децембар | Хронологија Народноослободилачке борбе у 1944. | фебруар → | ||||||||||||||||||||||||||||
С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |

Догађаји
17. јануар
- Главнина Трећег босанског корпуса (17. источнобосанска дивизија, 19. бирчанска ударна бригада и шест партизанских одреда) и 16. војвођанска дивизија отпочели напад на Тузлу (Друга тузланска операција), коју су бранили 5. и 8. пук домобранске 3. ловачке бригаде и немачка Борбена група Сваре. Упркос упорним борбама, вођеним до 20. јануара, град није заузет, јер су немачко-домобранским снагама пристигла појачања јединица из Добоја и моторизована колона из Зворника. У борби су погинули – Станко Мењић (1910–1944), политички комесар батаљона у 19. бирчанској бригади; Хамзо Хамзић (1924–1944) командант батаљона у 16. муслиманској бригади и Симо Лукић (1916–1944), командант Озренског партизанског одреда, док је тешко рањен Јусуф Џонлић (1920–1944), заменик политичког комесара Првог батаљона у 16. муслиманској бригади, који је од задобијених рана касније умро. Сва четворица су након рата проглашени за народне хероје.[1]
19. јануар
- У Мославини, по наређењу Главног штаба НОВ и ПО Хрватске формирана 33. хрватска дивизија, у чији су састав ушле – 1. и 2. мославачка бригада, Мославачки и Бјеловарски партизански одред, јачине око 1.700 бораца. Штаб дивизије сачињавали су – командант Јосип Антоловић, политички комесар Владимир Мутак и начелник Штаба Божо Кушец.[2]
- Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 32. загорске и 33. хрватске дивизије и Западне групе НОП одреда формиран 10. загребачки корпус. Оперативно подручје корпуса захватало је територију дотадашње Друге оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске (осим Жумберка и Покупља), која је формирањем 10. корпуса укинута. Приликом формирања корпус је имао око 6.300 бораца. Штаб копуса сачињавали су – командант Владимир Матетић, политички комесар Иван Шибл, помоћник политичког комесара Шиме Бален и начелник Штаба Јосип Рукавина. [2]
25. јануар
- У селу Ба, код Љига, од 25. до 29. јануара одржан конгрес политичких странака које су подржавале Југословенску војску у отаџбини (ЈВУО) познат као Светосавски конгрес. Конгресу је присуствовало 274 делегата, међу којима су били политичких партија – Живко Топаловић, председник Социјалистичке партије Југославије; Антон Крејчи, представник Југословенске националне странке; Владимир Предавец, представник Хрватске сељачке странке и лични изасланик Влатка Мачека; Велимир Јојић, представник Демократске странке; такође, међу делегатима су били – Драгиша Васић, Стеван Мољевић, Мустафа Мулалић и капетан Валтер Менсфилд, члан војне мисије САД при Врховној команди ЈВУО. На конгресу је дошло до уједињења свих организација и странака које су подржавале Равногорски покрет и створена Југословенска демократска народна заједница; образован је Централни национални комитет Краљевине Југославије; донет Општи народни програм и састављена резолуција о задацима у даљој борби против Народноослободилачког покрета. Конгрес је био закаснели политички покушај да се оспори законитост АВНОЈ и одлука донетих на његовом другом заседању.[3]
30. јануар
- У Лици наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске формирана 35. личка дивизија, у чији су састав ушле – Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику, Лички партизански одред, батаљон Плави Јадран и артиљеријски дивизион, јачине око 2.200 бораца. Формирањем дивизије престао је рад Оперативног штаба за Лику. Штаб дивизије сачињавали су – командант Петар Клеут, политички комесар Миливој Рукавина и начелник Штаба Владимир Слободанинов. [4]
- Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 13. приморско-горанске и 35. личке дивизије и јединица Оперативног штаба за Истру формиран 11. хрватски корпус, чије је оперативно подручје захватило Лику, Горски котар, Хрватско приморје и Истру. Штаб корпуса сачињавали су – командант Павле Јакшић, политички комесар Артур Туркулин, начелник Штаба Станко Перхавец и оперативни официр Стеван Опсеница.[4]
Remove ads
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads