Хронологија СФРЈ април 1990.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1990. године.

← март								Хронологија СФРЈ током 1990.															мај →
Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П	У	С	Ч	П	С	Н	П
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30

Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године

Догађаји

3. април

• Припадници Здруженог одреда милиције Савезног секретаријата унутрашњих послова (ССУП) из СР Хрватске напустили САП Косово (пре њих, ово су почетком фебруара учинили милиционери из Словеније).

8. април

• На територији Републике Словеније одржани први вишестраначки парламентарни избори (тада су одржани избори за Друштвено-политичко веће Скупштине и први круг председничких избора, док су избори за Веће удруженог рада одржани 12. априла). На изборима је од 1.491.471 бирача гласало 83,5%. Највећи број гласова освојила је опозициона коалиција странака — ДЕМОС, која је освојила 54,8% гласова односно 47 посланичких места; резултат преосталих парламентарних страна био је следећи: Савез комуниста Словеније-Странка демократских реформи (реформисани Савез комуниста Словеније) — 14 мандата, Савез социјалистичке омладине Словеније — 12 мандата и Социјалистичка странка Словеније (реформисани Социјалистички савез радног народа Словеније) — 5 мандата. Нова Влада Словеније на чијем челу се налазио Алојз Петерле формирана је 16. маја.

11. април

• У Београду, на Војномедицинској академији (ВМА) умро Петар Шимић (1932—1990), адмирал ЈНА, члан Председништва ЦК СКЈ и председник Конференције СКЈ за ЈНА.^[1] Преминуо је од последица можданог удара, који је доживео 7. априла на састанаку код начелника Генералштаба Благоја Аџића, на коме се расправљало о политичкој кризи у земљи.^[2]

12. април

• На територији Републике Словеније одржани избори за Веће удруженог рада Скупштине Словеније.

15. април

• У Љубљани преминула Пепца Кардељ (1914—1990), учесница Народноослободилачке борбе и супруга некадашњег високог словеначког и југословенског функционера Едварда Кардеља.

16. април

• Републички секретаријат унутрашњих послова (РСУП) СР Србије преузео од Савезног СУП-а све послове јавне и државне безбедности на територији САП Косова. Пре тога, Савезни СУП на Косову су напустили припадници из Словеније и Хрватске.

18. април

• Председништво СФРЈ укинуло ванредно стање на територији САП Косова и амнестирало 108 политичких затвореника, од којих су њих 103 били Албанци.

19. април

• У Сарајеву одржан конгрес Савеза социјалистичке омладине Босне и Херцеговине (ССОБиХ), ком је присуствовало 367 делегата и 65 гостију. На Конгресу је усвојен политички манифест којим је практично формирана нова партија — Савез социјалистичке омладине-Демократски савез Босне и Херцеговине. Партија је касније променила назив у Либерално демократска страна Босне и Херцеговине.

21. април

• Из затвора у Старој Градишки, у складу са амнестијом Председништва СФРЈ, пуштен писац Адем Демаћи, који се у затвору налазио од 1975. због оптужби за албански национализам, пре тога, због истих оптужби робијао је у периодима 1958—1961. и 1964—1974. година.

22. април

Милан Кучан (1941), председник Словеније 1990—2002.

• На територији Републике Словеније одржан други круг председничких избора на којима је победио Милан Кучан, кандидат Савеза комуниста Словеније-Странке демократских реформи (реформисани Савез комуниста Словеније), освојивши 58,5% гласова, док је његов против кандидат Јоже Пучник, кандидат опозиционе коалиције ДЕМОС, освојио 41,4% гласова. На дужност председника Председништва Републике Словеније, Милан Кучан, дотадашњи члан Председништва ЦК СК Словеније и његов председник (од маја 1986. до децембра 1989) ступио је 10. маја.^[3]
• На територији Социјалистичке Републике Хрватске, 22. и 23. априла, одржани први вишестраначки парламентарни избори (избори за Друштвено-политичко веће и Веће општина одржани су у недељу 22, а избори за Веће удруженог рада у понедељак 23. априла). На изборима је највећи број гласова освојила опозициона Хрватска демократска заједница, која је освојила 57,58% гласова, односно 205 посланичких места; резултат преосталих парламентарних страна био је следећи: Савез комуниста Хрватске-Странка демократских промјена (реформисани Савез комуниста Хрватске) — 96 мандата, Коалиција народног споразума — 21 мандат и остале странке 23 мандата. Нови Сабор састао се 30. маја, када је изабрана и нова Влада Хрватске, на чијем се челу налазио Стјепан Месић.^[4]

24. април

• Из затвора у Титовој Митровици, у складу са амнестијом Председништва СФРЈ, пуштен Азем Власи, бивши члан Покрајинског комитета СК Косова и још 14 лица, радника и руководилаца рудника „Трепча「, који су ослобођени оптужбе за „контрареволуционарно деловање」, односно за организовање штрајка у Старом тргу 21. фебруара 1989. (ухапшени су 1. марта 1989).^[5]