Петар Шимић

Петар Шимић (Бихаћ, 28. април 1932 — Београд, 11. април 1990) био је адмирал ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије.

Петар Шимић
Датум рођења	(1932-04-28)28. април 1932.
Место рођења	Бихаћ, Краљевина Југославија
Датум смрти	11. април 1990.(1990-04-11) (57 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	војно лице, друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1948.
Служба	Југословенска народна армија 1956 — 1990.
Чин	адмирал
председник Комитета Организације СК у ЈНА
Период	22. април 1988 — 11. април 1990.
Претходник	Георгије Јовичић
Наследник	Божидар Грубишић
Одликовања

Биографија

Рођен је 28. априла 1932. у Бихаћу, у радничкој породици. Након завршетка основне и средње школе, 1951. уписао је Вишу војнопопомрску академију у Сплиту. Као најбољи у класи, на почетку војничке каријере, распоређен је на Галеб, школски брод Југословенске ратне морнарице и резиденцијалну јахту председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита.^[1]

Након службе на Галебу, налазио се на наставничким дужностима и службовао у гардијском морнаричком одреду. Упоредо се школовао на високим војним школама, а завршио је и Вишу школу политичких наука. У Југословенској ратној моранрици налазио се на дужнсотима — начелника Штава војнопоморског сектора, помоћника команданта Војнопоморске области, председника Комитета Организације СК у ЈРМ, начелника политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану, помоћника савезног секретара за народну одбрану адмирала флоте Бранка Мамуле и др. Маја 1988. изабран је за председника Комитета Организације СК у ЈНА и аутоматски постао члан Председништва Централног комитета СКЈ.^[1]

Као припадник ЈНА, заједно са другим генералима и адмиралима, представљао је „тврду струју」 унутар Савеза комуниста и оштро се противио деполитизацији Југословенске народне армије, као и могућности раздруживања Југославије. На састанку код начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџића, 7. априла 1990, на коме се разговарало о актуелној политичкој ситуацији и будућности југословенске федерације, добио је излив крви у мозак, након чега је пренет на Војномедицинску акадмију (ВМА), где је преминуо 11. априла 1990. године.^[1][2] Сахрањен је 13. априла на гробљу Ловинац у Сплиту.^[3]

Одликован је Орденом братства и јединства са златним венцем, Орденом југословенске заставе са златним венцем, Орденом народне армије са златном звездом и Орденом за војне заслуге са златним мачевима.^[1]