118. ловачка дивизија (Вермахт)

118. ловачка дивизија формирана је у мају 1941. од регрута 15. регрутног таласа као 718. посадна дивизија. С обзиром на њену намену, дивизија је имала некомплетну формацију без извиђачког батаљона, са редукованим артиљеријским и специјалистичким саставима. Током маја 1941. дивизија је пребачена у Југославију и размештена на територију НДХ. Штаб дивизије био је смештен у Бањој Луци, а касније је премештен у Сарајево.

718. дивизија/118. ловачка дивизија
Постојање	мај 1941.
Јачина	6.000 војника и официра (мај 1941) 14.661 војника и официра (1. новембар 1943)[1]
Део	Вермахта
Ангажовање	Устанак на територији НДХ 1941. године Борбе за Јајце 1942. Напад НОВЈ на Теслић јануара 1943. Операција "Вајс II" Битка на Сутјесци Операција "Цитен" Операција "Хербстгевитер" Десант 26. дивизије на Корчулу Борбе за Требиње 1944. Напад на Брач јуна 1944. Напад НОВЈ на Брач септембра 1944. Београдска операција Сремски фронт
Команданти
Командант	генерал-лајтнант Јохан Фортнер ( ) (3. мај 1941 - 14. март 1943) генерал-лајтнант Јозеф Киблер ( ) (14. март 1943 - 10. јул 1944) пуковник Рудолф Гертлер ( ) (10. јул 1944 - 10. јул 1944) генерал-мајор Хуберт Ламај ( ) (10. јул 1944 - 8. мај 1945)

Дивизија је учествовала у сузбијању устанка у источној "Босни" и у јануарским борбама против партизана на том терену. Од септембра до децембра 1942. њени делови били су ангажовани у борбама за Јајце против Прве и Треће дивизије НОВЈ, а у јануару 1943. у подручју између река Врбас и Босна у борби против Прве дивизије.

Током операције "Вајс II" дивизија је била ангажована на сектору Горњег Вакуфа и Коњица.

Због борбених потреба дивизија је током марта и априла 1943. преформирана и формацијски попуњена људством и борбеном техником до стандардне формације пешадијске дивизије. Почев од 1. априла 1943. дивизија званично мења назив у 118. ловачку дивизију ( ). Тада је имала око 13.200 војника у следећој формацији: 738. пешадијски пук
750. пешадијски пук
668 артиљеријски пук
118. извиђачки батаљон ( )
118. батаљон оклопних ловаца ( )
118. инжињеријски батаљон
118. батаљон везе.

Током битке на Сутјесци била је ангажована у најинтензивнијим борбама и претрпела најтеже губитке међу немачким јединицама - према извештају од 20. јуна укупно 1.068 (262 погинула, 676 рањених, 130 несталих).^[2]

Од јесени 1943. 118. ловачка дивизија распоређена је на подручје средње и јужне Далмације под команду 5. СС корпуса, где је учествовала у бројним борбама на копну и на острвима. Почетком октобра предвиђено је пребацивање дивизије у област Београда ради одбране Београда. Међутим, услед погоршања ситуације у Далмацији (Офанзива за ослобођење Далмације 1944.), у Београд је пребачен само 750. пук, док је остатак дивизије задржан борбама у Далмацији и Херцеговини до краја децембра 1944. Након губитка Београда дивизија у измењеном саставу учествовала је у борбама на Сремском фронту, а фебруара 1945. пребачена је у јужну Мађарску. Положила је оружје маја 1945. у јужној Аустрији пред Црвеном армијом

Ратни злочини

118. ловачка дивизија починила је бројне ратне злочине над заробљееницима и цивилима током Битке на Сутјесци, затим у Стону, на Пељешцу, у Сињској крајини и на другим местима

Командант дивизије генерал Јозеф Киблер ( ) и командант 750. пука потпуковник Гинтер Трибукајт ( ) фебруара 1947. у Београду за почињене ратне злочине осуђени су на смрт и погубљени.^[3]