1453

Опсада Смедерева (1453) неуспешан покушај Османске војске да заузме престоницу Српске деспотовине, Смедерево. Мехмед II Освајач је лично водио Османску војску која је бројала 20.000 људи, док је град бранило свега 6.000 Срба на челу са Томом Кантакузином.
Војна крајина успостављена од стране Хабзбуршке Монархије ради заштите граница од османских упада
Завршена је Копоринска хроника, дело ђакона Дамјана, по благослову митрополита зетског Јосифа.

Османски Турци заузимају Месембрију, Ахелон и друга утврђења на Понту, опседају Силимбрију и приближавају се Цариграду.

6. април — 29. мај — Пад Цариграда. Опсада престонице Византијског царства, Цариграда, од стране војске османског султана Мехмеда II.
22. април — Османски султан Мехмед II покренуо је експедицију против Скендербега под командом Ибрахим-паше. Истог дана, Скендербег је из тврђаве Дебар покренуо напад на османски логор, чиме је произвео огромну пометњу међу изненађеним Турцима. Ибрахим је убијен са војском од 3.000 људи. Након успешне битке са Ибрахимом, Скендербегова војска је наставила да пљачка пре него што се вратила у Дебар. Скендербег се у тврђаву вратио као победник, са његовој оданој војсци разделио је плен.

18. мај — Турци су уништили кулу близу Капије Светог Романа и тамо одвукли опсадну машину.
19. мај — Браниоци су обновили кулу и спалили опсадну машину.
28. мај — Почиње општи напад на Царигардске бедеме.
29. мај — Заузимање Цариграда од стране Турака (опсада је почела 2. априла). Смрт цара Константина XI Палеолога. Заузимање Галате. Престоница Османског царства премештена је у Цариград (Истанбул).

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Догађаји