ASCII

(енгл. , изговара се „аски「, скраћеница од „Амерички стандардни код за размену података「) је скуп знакова и кодна страница^[1] утемељена на латинском писму какво користи енглески језик и још неки западноевропски језици. Најчешће се користи у рачунарству, али и у комуникационој и управљачкој опреми у раду са текстом.^[1] У српском језику популарно се назива ошишана латиница — латиница без квачица на (великим и малим) словима , , , , односно уместо .

Сваки од знакова приказаних овде једноставним битмапираним фонтом имају своје кодне вредности, од 89 до 101. Између великих и малих слова налазе се шест знакова интерпункције.

Преглед

Слично другим кодовима за представљање писаних знакова, одређује однос између скупова битова и знакова писаног језика, и омогућава дигиталним уређајима да међусобно комуницирају и обрађују и чувају податке које садрже знакове. Знаковни код , или његово компатибилно проширење (види ниже), се користи у готово свим рачунарима, нарочито персоналним рачунарима и радним станицама. Препоручени назив за ово кодирање је „「.

је, строго говорећи, седмобитни код, што значи да користи седам бинарних цифара (у распону од 0 до 127 у декадном систему) за представљање знаковних података. У време када је био уведен, многи рачунари су користили осмобитне групе (бајтове), или прецизније октете) као најмању јединицу за представљање података. Осми бит је био обично коришћен као бит парности за проверу грешака у преносу података или је имао улогу карактеристичну за дати уређај. Машине које нису користиле парност обично су постављале осми бит на нулу, мада је било и неких система које су постављали осми бит на јединицу.

не прописује ни на који начин информације о концептуалној структури или изгледу парчета текста. То захтева друге стандарде као што су језици за означавање. Концептуална структура може се додати користећи или а изглед користећи за релативно једноставне ствари, за нешто компликованије или , , или за напредно подешавање изгледа текста и прелома.

је као стандард први пут објавило Америчко удружење за стандарде (енгл. ) 1963. године, која је касније променила име у . Постоје разне варијанте -а, али тренутно најраспрострањенија је , такође стандардизована као „「, и . Уграђена је у своју највероватније најбољу замену, уникод, као првих 128 комбинација. Неки рачунарски стручњаци сматрају најуспешнијим софтверским стандардом икад предлаганим.

Историјски гледано, се развио из телеграфских кодова и његова прва комерцијална употреба је била као седмобитни телепринтерски код којег је производио Сервис за податке Бел. Систем Бел је имао у плану да користи шестобитни код изведен из кода „「 који је увео знакове интерпункције и мала слова у ранији петобитни телепринтерски код Баудот, али су се предомислили и придружили се подкомитету АНСИ-а који се бавио развојем -а. Код Баудот је служио у слању и примању телеграфских порука и много тога наследио из морзеове азбуке, али је за разлику од ње свака јединица кода била константне дужине. У поређењу са ранијим телеграфским кодовима, предложени код Система Бел и су били преуређени за погодније сортирање и додате су могућности да се користи и на другим уређајима поред телепринтера. Неке могућности -а, укључујући искејп секвенце (енгл. ), су додате захваљујући Бобу Бемеру.

Управљачки знакови -а

Прва тридесет и два кода у табели -кодова (од 0 до 31 у декадном систему) су резервисана за такозване управљачке знакове; ови кодови практично не садрже никакве податке за приказ, него управљају излазним уређајима (нпр. штампачима, скенерима, итд.). Тако на пример код који има вредност 10 представља команду „нови ред「, која налаже штампачу да помери папир „нагоре「 за један ред, док код са вредношћу 27 симулира притисак на тастер искејп, лоциран у горњем левом углу тастатуре.

Код 127 (који настаје кад свих 7 битова има вредност 1) је још један специјални знак познат као „бриши「 (енгл. ). Иако је његова функција слична функцијама осталих управљачких знакова, овај знак означава да треба да се „обрише「 одељак папирне траке, која је до 1980-их била још увек популаран медијум за складиштење података, тако што би се утиснуле све могуће рупе у папир на одговарајућу позицију.

Многи управљачки знакови служе да означе пакете података, или као команде за управљање преносом података (нпр. „Постоји ли нека станица?「, „Потврђујем「, „Не потврђујем「, „Почетак заглавља「, „Почетак текста「, „Крај текста「, итд.). Управљачки знакови искејп и „замени「 дозвољавају протоколу за пренос података да, на пример, означи бинарне податке тако да, ако садрже било какве податке који припадају протоколу за пренос, ови ипак буду обрађени као обични подаци.

„Сепараторски「 знакови требало је да се користе у системима који користе магнетне траке, али су ове испале са тржишта појавом модернијих медијума.

Управљачки знакови и се користе да контролишу ток података са неког брзог уређаја (нпр. рачунара) на неки спор уређај (нпр. штампач) да не би дошло до прескакања и губљења података.

Рани корисници -а су искористили одређене управљачке знакове да представљају посебне врсте података, као на пример повратак на почетак реда реда, прелазак на почетак/крај блока итд. Употребе су се разликовале, те је један од задатака при превођењу из једног формата података у други обично и правилно превођење ових специјалних знакова. На пример, контролни карактер који представља крај реда се разликује од система до система. Када се подаци пребацују са једног система на други, потребно је исправно препознати и превести ове податке на одредишном систему.

У бинарном систему	У декадном систему	У хексадекадном систему	Скраћеница	Одштампан приказ	Приступ на тастатури	Име/значење
0000 0000	0	00		␀	^@	Знак са вредношћу 0
0000 0001	1	01		␁	^	Почетак заглавља
0000 0010	2	02		␂	^	Почетак текста
0000 0011	3	03		␃	^	Крај текста
0000 0100	4	04		␄	^	Крај преноса
0000 0101	5	05		␅	^	Захтев
0000 0110	6	06		␆	^	Потврда пријема
0000 0111	7	07		␇	^	Звонце
0000 1000	8	08		␈	^	Бекспејс
0000 1001	9	09		␉	^	Хоризонтални таб
0000 1010	10			␊	^	Знак за нови ред
0000 1011	11			␋	^	Вертикални таб
0000 1100	12			␌	^	Знак за нову страницу
0000 1101	13			␍	^	Повратак на почетак реда
0000 1110	14			␎	^	Извлачење реда
0000 1111	15			␏	^	Увлачење реда
0001 0000	16	10		␐	^	Data Link Escape
0001 0001	17	11		␑	^	Сигнал помоћним уређајима 1 (обично паљење)
0001 0010	18	12		␒	^	Сигнал помоћним уређајима 2
0001 0011	19	13		␓	^	Сигнал помоћним уређајима 3
0001 0100	20	14		␔	^	Сигнал помоћним уређајима 4 (обично гашење)
0001 0101	21	15		␕	^	Јављање о лошем пријему
0001 0110	22	16		␖	^	Помоћни знак за одржавање синхронизованости
0001 0111	23	17		␗	^	Крај преносног блока
0001 1000	24	18		␘	^	Отказивање
0001 1001	25	19		␙	^	Крај медијума
0001 1010	26	1		␚	^	Замјена
0001 1011	27	1		␛	^[ или	Искејп
0001 1100	28			␜	^\	Знак за структуисање података ниво 4
0001 1101	29			␝	^[	Знак за структуисање података ниво 3
0001 1110	30			␞	^^	Знак за структуисање података ниво 2
0001 1111	31	1		␟	^_	Знак за структуисање података ниво 1
0111 1111	127	7		␡	или бекспејс	Брисање знака

Горња табела у петој колони садржи знак који се приказује када се управљачки знак одштампа (уместо интерпретира у складу са његовим значењем); неким браузерима је потребно инсталирати додатне фонтове да би се знак приказао на прави начин.

Шеста колона приказује уобичајене тастере на тастатури које је потребно притиснути да би се унели одговарајући управљачки знакови. У овој колони, капица (^) представља тастер „Контрол「 (), који се мора притиснути и држати док се притиска наредни тастер (нпр. значи да се притисне тастер Контрол и држи док се притиска тастер . Поједини програми користе ову репрезентацију да прикажу контролни карактер на екрану, у случају да га не разумеју.

Неки програми за Интернет су имали обичај да преводе управљачки знак за брисање () у управљачки знак за брисање унатраг (бекспејс) при преносу података на сервер. Ако би нпр. уређивач текста на серверу прихватио овај карактер и не би га разумио, обично је приказивао на месту где је требало да обрише претходни карактер. се због тога и данас користи на духовит начин, нпр. „Сваког минута, роди се потенцијална наивчина муштерија「.

знакови који увек могу да се одштампају

Код 32 се користи за размак (бланко, белину) између две речи, за којег је на тастатури најчешће предвиђен дугачки хоризонтални тастер. Кодови од 33 до 126 се називају штампајућим (енгл. ) знаковима, који представљају слова, цифре, знакове интерпункције, и још неколико разних симбола.

Седмобитни је пружао седам „националних「 знакова и, ако и хардвер и софтвер то дозвољавају, може се користити „прекуцавање「 да би се симулирали додатни међународни знакови: после бекспејса се може откуцати обрнути апостроф, тилда или зарез да би се добили одређени знакови.

У бинарном систему У декадном систему У хексадекадном систему Приказ 0010 0000 32 20 Размак (␠) 0010 0001 33 21 ! 0010 0010 34 22 " 0010 0011 35 23 # 0010 0100 36 24 $ 0010 0101 37 25 % 0010 0110 38 26 & 0010 0111 39 27 ' 0010 1000 40 28 ( 0010 1001 41 29 ) 0010 1010 42 2 * 0010 1011 43 2 + 0010 1100 44 2 , 0010 1101 45 2 - 0010 1110 46 2 . 0010 1111 47 2 / 0011 0000 48 30 0 0011 0001 49 31 1 0011 0010 50 32 2 0011 0011 51 33 3 0011 0100 52 34 4 0011 0101 53 35 5 0011 0110 54 36 6 0011 0111 55 37 7 0011 1000 56 38 8 0011 1001 57 39 9 0011 1010 58 : 0011 1011 59 ; 0011 1100 60 < 0011 1101 61 = 0011 1110 62 > 0011 1111 63 ?

У бинарном систему У декадном систему У хексадекадном систему Приказ 0100 0000 64 40 @ 0100 0001 65 41 0100 0010 66 42 0100 0011 67 43 0100 0100 68 44 D 0100 0101 69 45 0100 0110 70 46 0100 0111 71 47 0100 1000 72 48 0100 1001 73 49 0100 1010 74 0100 1011 75 0100 1100 76 0100 1101 77 0100 1110 78 0100 1111 79 0101 0000 80 50 0101 0001 81 51 0101 0010 82 52 0101 0011 83 53 0101 0100 84 54 0101 0101 85 55 0101 0110 86 56 0101 0111 87 57 0101 1000 88 58 0101 1001 89 59 0101 1010 90 0101 1011 91 [ 0101 1100 92 5 \ 0101 1101 93 5 ] 0101 1110 94 5 ^ 0101 1111 95 5 _

У бинарном систему У декадном систему У хексадекадном систему Приказ 0110 0000 96 60 ` 0110 0001 97 61 0110 0010 98 62 0110 0011 99 63 0110 0100 100 64 0110 0101 101 65 0110 0110 102 66 0110 0111 103 67 0110 1000 104 68 0110 1001 105 69 0110 1010 106 6 0110 1011 107 6 0110 1100 108 6 0110 1101 109 6 0110 1110 110 6 0110 1111 111 6 0111 0000 112 70 0111 0001 113 71 0111 0010 114 72 0111 0011 115 73 0111 0100 116 74 0111 0101 117 75 0111 0110 118 76 0111 0111 119 77 0111 1000 120 78 0111 1001 121 79 0111 1010 122 7 0111 1011 123 7 { 0111 1100 124 7 | 0111 1101 125 7 } 0111 1110 126 7 ~

Може се приметити да се додавањем броја 32 на код неког великог слова може добити исто такво мало слово; у бинарном систему, исто ово се може добити подешавањем шесте бинарне цифре (почевши од бита најмање важности) на 1.

Друге варијанте назива за

Документ  1345, објављен јуна 1992. године, и регистар знаковних скупова , признају следеће варијанте назива као одговарајуће за коришћење на Интернету (велика/мала слова небитна):

• — утврђено име
• — пожељно (и првенствено за коришћење) име

Од ових, само варијанте назива и су у широкој употреби. Често се налазе у необавезном параметру „「 заглавља документа, или у аналогном „「 привеску документа, и у декларацији знаковног скупа у уводном делу неких докумената.

Варијанте -а

Како се рачунарска технологија ширила светом многи облици кода развијени су од различитих компанија или организација за стандардизацију како би се изразили и други, не-енглески језици који су користили алфабете засноване на романским словима. Неки од облика могли би се сматрати као проширење, иако је овакво име погрешно примењивано како би се означиле све варијације, укључујући и оне које нису сачувале мапу знакова у седмобитном опсегу.

ISO 646 (1972) је био први покушај да се исправи енглески утицај, иако је створио проблеме са компатибилношћу, јер је и тај распоред ипак био само седмобитни комплет знакова. На располагању није било других кодова, па су неки преуређени у језично прилагођене варијанте. Тако је постало немогуће разликовати који знак је представљен којим кодом ако се није знало која варијанта је коришћена, а системи за обраду текста су и онако могли да користе само један кодни распоред знакова.

Касније, унапређењем технологије, пронађен је начин да се ослободи осми бит сваког бајта чиме је добијено нових 128 кодних места за знакове са новом наменом. Тако је на пример, увео 8-битну кодну страницу, као што је кодна страница 437, која је заменила управљачке знаке графичким симболима као што су „смешци「 („「), а мапирани (пресликани) су и додатни графички знаци до укупног броја од 128 нових, слободних кодних места. Ове кодне странице подржане су хардвером произвођача као и оперативним системом .

Осмобитни стандарди као што је ISO/IEC 8859 су представљали проширења -а, остављајући првобитни распоред како јесте и само додајући додатне вредности изнад броја 127. Ово је омогућило да се распореди користе у више језика, али су и ови стандарди имали велики проблем са некомпатибилношћу и ограничењима. Данас, најшире коришћени кодни распореди су ISO/IEC 8859-1 и првобитни седмобитни .

Уникод и имају далеко шири избор знакова, и њихове различите форме брзо замењују и у многим окружењима. Док је креиран као седмобитни код, Уникод и су дефинисани релативно апстрактним „кодним тачкама「: ненегативне целобројне вредности којима одговарају ниске од једног или више бинарних октета, и које се с њима повезују различитим техникама кодирања. Да би се обезбедила подршка за постојеће апликације, првих 128 кодних тачака је резервисано за исте знакове као и у -у. се на тај начин може сматрати подскупом Уникода и -а. Популарни скуп знакова предлаже употребу 1-4 бинарних октета за сваки знак, тј. за сваку кодну тачку, и такође има првих 128 знакова истих као у -у. Други скупови знакова попут такође личе на по томе како представљају првих 128 знакова, али теже да користе 16 или 32 бита по знаку, те нису у потпуности сагласни са -ем без додатног превођења.

Види још

• Аски уметност
• Бинарне и текстуалне датотеке
• Проширени
• Уникод
• , астероид којем је дато име у част -а