BBS
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
(engl. , uobičajen je engleski izgovor Bi-Bi-Es) je kompjuterski sistem na kome radi program koji omogućava udaljenim korisnicima da se povežu i prijave na sistem korišćenjem terminal programa. Prvobitni -ovi su imali pristup samo preko telefonske linije uz korišćenje modema, ali početkom 1990-ih neki -ovi su imali pristup preko telneta ili paket radija.
Kad se korisnici prijave na sistem, oni mogu da izvršavaju neke funkcije, kao što su slanje i prijem softvera i podataka (engl. , prihvaćeno i u srpskom žargonu kao aploud i daunloud, skraćeno i ), čitanje vesti i razmenjivanje poruka sa drugim korisnicima. Mnogi -ovi su nudili igre, u kojima su korisnici mogli da se međusobno takmiče, a -ovi sa više telefonskih linija su nudili razgovor uživo među korisnicima, takozvani "čet" (engl. ).
Poslednjih godina termin se ponekad pogrešno upotrebljava u značenju Internet foruma.
U doba svoje najveće popularnosti od kasnih 1970-ih do sredine 1990-ih, većina -ova je bila hobi SisOpa (engl. ), sa besplatnim pristupom, dok su neki -ovi svojim korisnicima naplaćivali pristup, ili su firme u poslu koristile kao podršku mušterijama. Na više načina -ovi su bili prethodnica modernom obliku a i drugih aspekata Interneta.
Rani -ovi su bili lokalni fenomen, jer je korisnik morao da se poveže preko telefonske linije i da plati međugradski razgovor ako nije u istom mestu. Zato je većina korisnika nekog -a bila iz istog mesta, pa su se često održavali sastanci, na kojima bi se korisnici lično upoznavali.
Razvojem Interneta krajem 1990-ih, popularnost -ova je naglo opala. Danas Internet forumi zauzimaju isti socijalni i tehnološki prostor koji su -ovi imali na svom vrhuncu.
Remove ads
Istorija
Prvi javni () je razvio Vord Kristensen (engl. ). je pušten u rad 16. februara 1978. u Čikagu.
Sa brzinom modema od 110 i 300 boda u kasnim 1970-im, -ovi su bili prilično spori, ali kad se u ranim 1980-im brzina popravila uvođenjem modema od 1200 (bit/s), popularnost -ova je značajno porasla.
Većina informacija je bila predstavljena u tekstualnom obliku ili ANSI art, mada su pojavom slika u formatu neki imali i grafiku. Korišćenje grafike je značajno opterećivalo kapacitet kanala, što je vodilo potražnji za bržim modemima. U ranim 1990-im, industrija je postala toliko popularna, da su počeli da se rađaju kompjuterski časopisi posvećeni -ovima. Pratili su inovacije softvera i hardvera, davali su liste -ova i sadržaj njihove ponude.
Prema -ovoj nod-listi, -ovi su imali vrh popularnosti oko 1996, a to je upravo vreme kad je Internet počeo da dolazi u centar pažnje. Posle toga, popularnost -ova je naglo počela da opada, pa su -ovi zamenjeni sistemima koji za povezivanje koriste Internet.
Remove ads
Mreže
Pre nego što je komercijalni Internet postao dostupan, mreže -ova su omogućavale lokalnu i međunarodnu razmenu pošte i baze poruka. Neke su čak imale i izlaze (engl. ) preko kojih su članovi mogli da šalju i primaju poštu sa Interneta. Razrađene šeme su omogućavale korisnicima da preuzimaju binarne fajlove, pretražuju preko gofera i da daljinski upravljaju nekim programom, a sve to korišćenjem tekstualnih poruka. Većina -ova nije bila umrežena u realnom vremenu. Za razmenu pošte i fajlova je svaki od njih u određenim intervalima pozivao (telefonski) sledeći u nizu, i/ili regionalni čvor (engl. ).
Najveća svetska mreža -ova je bila , koja je i danas aktivna, mada je mnogo manja nego 1990-ih. Mnoge druge mreže su pratile primer -a koristeći isti standard i isti softver. Bile su mnogo manjeg obima i namenjene određenom krugu korisnika.
Remove ads
Softver i hardver
Za razliku od modernih vebsajtova koji su obično postavljeni na komercijalnim serverskim sistemima, računari (pogotovo oni manji) su tipično bili u kući vlasnika. Zato pristup nije bio pouzdan. Najčešće je samo jedan korinik mogao da bude prijavljen na sistem, a samo veći -ovi, sa više telefonskih linija i sa multitasking softverom ili -om su mogli da istovremeno opsluže više korisnika.
Prvi -ovi su koristili prost, lično pravljen softver, koji je najčešće razvijao sisop i koji je radio na ranim personalnim računarima kao što su , , ili .
Nekoliko godina kasnije, 1981, je predstavio prvi personalni računar i, zahvaljujući njihovoj popularnosti i popularnosti njihovih klonova, je ubrzo postao operativni sistem na kome je radila većina programa. Prvi značajniji program je bio , napravio ga je Tom Dženings, kasnije osnivač -a. Bilo je nekoliko uspešnih komercijalnih programa razvijenih za , kao što su , i . Popularni engl. programi za i su nastali na kodu koji je procureo iz izvornog koda -a. Bilo je još na desetine programa u vreme ere, mnogi od njih su objavljeni pod engl. , a neki od njih i pod friver licencom.
Za sisope koji su koristili , bio je popularan komercijalni program , predstavljen 1982. Kao i drugi -ovi, podržavao je (Komodor kolor ).
Ipak je većina -ova ostala bazirana na tekstu umesto (engl. ). je početkom 1990-ih predstavio grafiku (engl. ), ali ona nije široko zaživela. I na računarima je bilo nekoliko grafičkih programa, kao što su i , ali oni su bili široko korišćeni samo na tržištu.
Najpopularnija grafika je bila , koja je dozvoljavala zamenjivanje slova proširenim blokovima i simbolima i omogućavala je promenu boja, pa čak je mogla da sadrži i zvuk. Tokom kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih, većina -ova je koristila za kreiranje prepoznatljivih uvodnih ekrana i za kreiranje menija u boji i to je postala tražena opcija u klijentima.
Ranih 1990-ih manji broj -ova je radio na modelima ( 500, 1200, 2000, 3000 sa spoljnim hard diskom i 4000 koja je imala ugrađeni hard disk). Popularni softver za obuhvata , , i .
U kasnim 1990-im većina preostalih -ova je uvela mogućnost Internet hostinga, ili korišćenje modernog softvera kao što je , ili koji su koristili telnet protokol umesto telefona, ili korišćenjem naslednika softvera baziranog na , sa preusmerivačem sa na telnet, kao što je .
Remove ads
Sadržaj i pristup
Neki -ovi opšte namene su imali posebne nivoe pristupa koji su davani onima koji posebno plate ili lično poznaju sisopa. -ovi koji su naplaćivali usluge su imali da ponude nešto posebno svojim korisnicima, na primer veliku bazu korisnika, , pornografiju ili pristup Internetu.
Neki -ovi, takozvani ili , bili su isključivo korišćeni za distribuciju ilegalno kopiranog softvera. Obično su imali više modema i ulaznih linija, omogućavajući da više korisnika istovremeno šalju i primaju fajlove. Većina tih -ova su imali neku verifikaciju korisnika, gde su korisnici morali da prođu kroz fazu provere, da dokažu da nisu predstavnici vlasti ili lameri. Najveći od njih su prihvatali korisnike samo na poziv (na preporuku).
Još jedan rasprostranjen tip -ova su bili -ovi za podršku, koje su pokretali proizvođači računara ili softvera. Ti -ovi su bili namenjeni za podršku korisnicima njihovih proizvoda, imali su forume sa pitanjima i odgovorima, novosti, kao i sekciju. Većina njih nije imala besplatan poziv. Danas su ti servisi premešteni na Veb.
Neki -ovi su preživeli kao hobi ili kao nostalgija za -vremenima. Većina današnjih -ova je sada dostupna preko telneta i obično nude besplatne naloge, ftp servise, IRC ćaskanje i druge protokole koji se koriste na Internetu.
Neki -ovi su bazirani na Vebu i imaju Veb korisnički interfejs, omogućavajući tako korisnicima koji ranije nisu koristili da ga lako koriste preko svojih brauzera. Oni više nostalgični za pravo iskustvo mogu da koriste ili da preusmere softver na telnet i na taj način da se povežu na telnet -ove, korišćenjem programa iz modemske ere, kao što su , , i . Moderni 32-bitni terminal emulatori kao što su i uključuju prirodnu telnet podršku.
Remove ads
Shareware (šerver)
Šerver pokret je počeo upravo distribucijom softvera preko -ova. I drugi koncepti distribucije softvera, kao što su , i , su se takođe prvi put pojavili na -ovima. Internet je u velikoj meri ubio koncept šervera - većina korisnika sad skida softver direktno sa Veb sajta proizvođača, umesto sa nekog -a koji "deli" softver. Danas šerver najčešće podrazumeva elektronsku distribuciju softvera malih proizvođača.
Remove ads
Karakteristike
Klasični je imao:
- računar
- jedan ili više modema
- jednu ili više telefonskih linija
- softver
- sisopa
- Većina modernih -ova imaju telnet pristup preko Interneta korišćenjem telnet servera i virtuelnog drajvera.
softver obično obezbeđuje:
- sistem menija
- jednu ili više baza poruka
- deo sa fajlovima
- mesto za glasanje
- statistiku aktivnosti (najviše poruka, najviše )
- igre (obično jedan igrač, ili jedan aktivan igrač na vezi)
- izlaz (engl. ) prema igrama drugog proizvođača
- nadgledanje korišćenja
- razgovor više korisnika (za -ove sa više linija)
- Internet (kasnije, kad su -ovi bili povezani na Internet)
- poziv sisopu (engl. ) - mogućnost da računar emituje zvučno upozorenje kad korisnik na vezi to zatraži, pa sisop, ako je pored računara, može da stupi u razgovor sa korisnikom (tekstualno)
Remove ads
Jugoslavija
U Jugoslaviji su prvi eksperimentalni -ovi počeli da se pojavljuju sredinom 1980-ih. Jedan od njih je bio - Jugoslovenski . Pokrenula ga je redakcija "Sveta kompjutera" za kontakt sa svojim čitaocima. Bio je smešten u prostorijama "Kompjuter servisa" u Zemunu, jer redakcija nije imala slobodnu telefonsku liniju. Koristio je akustički spregnut modem[1] na 300 bps. Počeo je sa radom 1986, ali se kratko održao. U međuvremenu su se na tržištu pojavili bolji modemi, pa je ponovo pokrenut 1988. Iako je naišao na bolji prijem, opet se nije održao, prvenstveno zbog nedostatka posebne telefonske linije. [2] Njegov naslednik, je počeo sa radom tek 1990, ovog puta iz redakcije "Sveta kompjutera".
Sezam je jedan od pionirskih -ova u Srbiji. Počeo je sa radom 1989. godine. Osnovala ga je redakcija časopisa "Računari". [3] Imao je modem sa, za to vreme, neverovatnom brzinom od 2400 bps, a radio je na domaćem softveru. Ubrzo je postao najveći na ovim prostorima, imao je aktivne članove iz cele Jugoslavije. Uz neophodne transformacije, održao se i do danas - iako mu je sada prvenstvena delatnost Internet, još uvek se može (telnetom) pristupiti njegovim konferencijama.
Oko 1990. godine u Jugoslaviji, uz bolje modeme, masovno su počeli da se prodaju računari i to je vodilo naglom razvoju -ova. U vreme najveće popularnosti, sredinom 1990-ih, u SRJ je bilo oko 80 -ova. Većina njih je bila povezana u mreže, a svakako najpopularnija mreža je bila .
Lista -ova na teritoriji SRJ (kompajlirana za period 1989-1999):
| Mreže | ||
Većina -ova u Srbiji je prestala sa radom početkom rata 1999. godine, ali glavni razlog njihovog odumiranja, kao i u svetu, bio je nagli razvoj Interneta.
Remove ads
Napomene
Spoljašnje veze
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads