Dogovor o procentima

Dogovor o procentima je bio dogovor između sovjetskog vođe Josifa Staljina i britanskog premijera Vinstona Čerčila o podeli interesnih sfera na Balkanu.^[1] Dana 9. oktobra 1944. godine Čerčil je došao u iznenadnu posetu Moskvi kako bi sa Staljinom raspravio pitanje uređenja Evrope nakon završetka svetskog rata.^[1] Veći deo razgovora bio je posvećen pitanjima posleratnog uređenja Poljske i srednje Evrope, dok je razgovor o Balkanu bio kratak.^[1] Čerčil je o njemu pisao u svojim posleratnim memoarima pod nazivom .^[2] On je predložio da Sovjetski savez ima 90% uticaja u Rumuniji i 75% u Bugarskoj, da Ujedinjeno Kraljevstvo (uz dogovor sa SAD) ima 90% u Grčkoj, dok bi u Jugoslaviji i Mađarskoj oboje imali po 50%.^[2] Čerčil je to napisao na listu hartije koji je predao Staljinu. Ovaj ga je nakon kratke pauze parafirao plavom olovkom i vratio ga natrag.^[2] Čerčil ga je zatim upitao: „Ne mislite li da bi ovaj papir trebalo spaliti da buduće generacije ne bi rekle da smo cinično odredili sudbinu miliona ljudi?“ „Ne, vi ga sačuvajte“, bio je Staljinov odgovor.^[1][3]

Zemlje	Sovjetski uticaj	Britanski uticaj
Bugarska	75% → 80%	25% → 20%
Grčka	10%	90%
Mađarska	50% → 80%	50% → 20%
Rumunija	90% → 100%	10% → 0%
Jugoslavija	50%	50%

Kopija dogovora o procentima koji je Čerčil predložio.