Оксидационо стање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Оксидациони број у хемији представља број електрона, које је дати атом предао или примио од других атома док је градио хемијско једињење. Термин „предаја“ или „примање“ електрона у овом случају може да означава потпуну предају електрона другом атому (или групе њих), што доводи до јонске везе, или само делимичну предају електрона, што доводи до поларне ковалентне везе. Ово практично значи да оксидациони број, у ствари, представља број електрона које би атом примио или отпустио када би све везе које је наградио биле јонске.
Оксидациони број се рачуна као баланс свих предатих и примљених електрона у датом атому. Према томе, оксидациони број може бити позитиван (уколико атом отпушта електроне) или негативан (уколико атом прима електроне), као и да има вредност нула (уколико се налази у елементарном стању или су све везе које гради неполарне). Оксидациони бројеви су углавном цели бројеви (мада постоје и једињења у којима поједини елементи за вредности оксидационих бројева немају целобројне вредности).
Дефиниција оксидационог броја од стране гласи:[1]
„ | Оксидациони број: Мера степена оксидације атома у супстанци. Дефинише се као наелектрисање које би атом имао када би се електрони рачунали према утврђеном скупу правила: (1) оксидациони број слободног елемента (несједињеног елемента) је нула; (2) за једноставан (моноатомски) јон, оксидациони број је једнак наелектрисању тог јона; (3) водоник има оксидациони број 1 и кисеоник има оксидациони број -2 у већини једињења. (Изузеци од овога су кад водоник има оксидациони број -1 у хидридима метала, нпр. , а кисеоник има оксидациони број -1 у пероксидима, нпр. H2O2; (4) алгебарски збир оксидационих бројева свих атома у неутралном молекулу мора бити нула, док у јонима алгебарски збир атома мора бити једнак наелектрисању јона. На пример, оксидациони бројеви сумпора у H2S, S8 (елементарни сумпор), SO2, SO3, и H2SO4 су, -2, 0, +4, +6 и +6. Што је већи оксидациони број датог атома, већи је његов степен оксидације; што је мањи оксидациони број, већи је његов степен редукције. | ” |
Оксидациони број не треба мешати са валенцом. На пример, у једињењу H2O2 кисеоник је двовалентан (сваки атом кисеоника гради по две ковалентне везе), али оксидациони број кисеоника је -1 (јер је једна од тих ковалентних веза између два атома кисеоника, што је чини неполарном).
У називима хемијских једињења, кад елемент може имати више вредности оксидационог броја, оксидациони број се пише римским цифрама у загради, нпр. сумпор(IV)-оксид.
Remove ads
Списак оксидационих стања елемената
Ово је листа познатих оксидационих стања хемијских елемената, искључујући неинтегралне вредности. Најчешће присутна стања су подебљана. Табела се заснива на раду Гринвуда и Ирншава[2] са мањим проширењем. Сваки елемент постоји у оксидационом стању 0 када је чист нејонизовани елемент у било којој фази, било да је моноатомски или полиатомски алотроп. Колона за оксидационо стање 0 приказује само елементе за које се зна да постоје у оксидационом стању 0 у једињењима.
Племенити гас
+1 Задебљане вредности су главна оксидациона стања
Ране форме (октетно правило)
Слику сличног формата је користио Ирвинг Лангмјур 1919. године у једном од раних радова о октетском правилу.[114] Периодичност оксидационих стања била је један од доказа који су навели Лангмјура да усвоји то правило.
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads