Prostaciklin
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Prostaciklin () je član familije lipidnih molekula poznatih kao eikozanoidi.
Kao lek, on je takođe poznat kao "epoprostenol". Ovi termini često imaju sinonimno značenje.[1]
Remove ads
Produkcija
Prostaciklin proizvode ćelije endotela iz prostaglandina 2 () dejstvom enzima prostaciklin sintaze. Mada se prostaciklin smatra nezavisnim posrednikom, on se naziva (prostaglandin 2) u eikozanoidnoj nomenklaturi, i on je član prostanoida (zajedno sa prostaglandinima i tromboksanom).
Serija-3 prostaglandina 3 takođe sledi put prostaciklinske sintaze.[2] Termin 'prostaciklin' bez supskripta se obično odnosi na 2. 2 je izveden iz ω-6 arahidonske kiseline. 3 nastaje iz ω-3 EPA.
Remove ads
Funkcija
Prostaciklin (2) prvenstveno sprečava formiranje trombocitnih ugrušaka koji učestvuju u hemostazi (delu procesa formiranja ugrušaka krvi). On deluje putem inhibicije aktivacije trombocita[3]. On je takođe efektivan vazodilatator. Prostaciklinove interakcije su u kontrastu sa tromboksanom (2), koji je takođe eikozanoid, i snažno upućuju na mehanizam od kardiovaskularne homeostaze između ova dva hormona u pogledu vaskularnih oštećenja.
Remove ads
Degradacija
Prostaciklin, koji ima polu-život od nekoliko sekundi, se razlaže u 6-keto-1, koji je znatno slabiji vazodilatator.
Farmakologija
Sintetički analozi prostaciklina (iloprost, cisaprost) se koriste intravenozno, supkutano i putem inhalacije:
- kao vazodilatator kod jakog Rejnoovog fenomena ili ishemije uda;
- kod pulmonarne hipertenzije.
- kod primarne pulmonarne hipertenzije ()
Vidi još
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads