Јован Анђел од Срема

За друге употребе, погледајте страницу Јован Анђел (севастократор).

Јован Анђел од Срема (грч. [], мађ. ; око 1193 – пре 1250), такође познат и као Калојан (грч. [], мађ. / Добри Јован), био је византијски царевић и угарски намесник Срема (око 1235 – око 1250), а обављао је и дужност ковинског жупана.^[1][2][3][4]

Јован Анђел
Пуно име	Јован Анђел
Датум рођења	око 1193.
Датум смрти	пре 1250.
Супружник	Матилда од Пожеге
Потомство	Марија од Кајеа, Света Јелена (српска краљица)
Родитељи	Исак II Анђел Маргарета Угарска
Династија	Анђели
управник Срема
Период	1235–1250.
Претходник	нема
Наследник	Ростислав Михаилович

Биографија

Јован је био син византијског цара Исака II Анђела (1185–1195) и угарске принцезе Маргарете Угарске, ћерке краља Беле III (1172–1196). Имао је рођеног брата, Манојла Анђела (после 1195 — око 1212), а по оцу и једног полубрата, цара Алексија IV (1203), као и две полусестре: Еуфросину и Ирену. По мајци је имао полубрата Димитрија, солунског краља (1207-1224), рођеног из Маргаретиног другог брака, са солунским краљем Бонифацијем Монфератским, као и полубраћу Белу и Виљема од Сент Омера, који су рођени из Маргаретиног трећег брака са Николом I од Сент Омера.^[5]

Угарски краљ Андрија II Арпад (1205–1235) дао је пре 1235. године Јовану као своме нећаку Срем и околину, односно јужни део Саве са Београдом и Мачвом. Јован је овим територијама владао до око 1250. године, пошто се већ у лето те године његова супруга Матилда од Пожеге помиње као удовица (lat. nobilis domine relicte domini Johannis, comitisse de Posoga).^[6][7][8] Краљ Бела IV (1235–1270) је потврдио Јована за управника Срема, а избеглог руског принца Ростислава Михаиловича за управника Славоније. Тиме је формирао систем пограничних области на југу и истоку своје државе који ће је бранити од спољашњих непријатеља.

Други извори указују на могућност да је Јован управљао у јужним угарским областима већ око 1227. године, када се помиње поводом политике Рима према Босни. Пошто је папа Хонорије III затражио да се јеретици (босански богумили) истребе, калочки надбискуп Угрин Чак је Јовану дао 200 сребрних марака да изврши задатак. Јован је новац узео, али рат против богумила није покренуо.

Породица

Јован је био ожењен Матилдом, ћерком француске принцезе Маргарете од Куртенеа († 1270), из њеног првог брака са племићем Раулом III од Исудена († око 1213).^[9][10][11] Матиладина мајка Маргарета била је сестра латинских царева Роберта I и Балдуина II.

Јован и Матилда су имали барем једну ћерку - Марију, удату око 1253-1255. године за пикардијског племића Анселма од Кајеа, који је нешто касније (пре 1269. године) постао коморник латинског цара Балдуина II, Матилдиног ујака. Јованов зет Анселмо је касније постао намесник анжујске Краљевине Албаније (1273), али је убрзо умро, након чега се Јованова ћерка Марија преселила у Краљевину Србију.^[12][13]

У појединим напуљским и дубровачким изворима који сведоче о боравку Јованове ћерке Марије у Србији, тадашња српска краљица Јелена († 1314) назива се Маријином сестром (лат. ). У напуљском документу из 1280. године, Марија и Јелена се изричито називају сестрама (лат. ).^[14] На сличан начин, Марија се у дубровачкој исправи из 1281. године поново назива сестром српске краљице Јелене (лат. ).^[15]

Полазећи од тих података, у историографији је изнета претпоставка да су Марија и Јелена биле рођене сестре (по оба родитеља) или барем полусестре (по оцу или мајци).^[16][17][18] Такво сродство између Марије и Јелене, по оба родитеља или барем по оцу, значило би да је Јован био не само Маријин, већ и Јеленин отац. Ако је та претпоставка тачна, Јован би преко ћерке Јелене, супруге српског краља Стефана Уроша I (1243-1276) био деда српских краљева Стефана Драгутина († 1316) и Стефана Милутина († 1321).^{[14][19][20][21][22][23][24]}

Породично стабло

16. Манојло Анђел

8. Константин Анђел

4. Андроник Дука Анђел

18. Алексије I Комнин

9. Теодора Комнина Анђелина

19. Ирина Дукина

2. Исак II Анђел

5. Еуфросина Кастамонитиса

1. Јован Анђел

24. Бела II

12. Геза II

25. Јелена Вукановић

6. Бела III

26. Мстислав I Велики

13. Еуфросина Кијевска

27. Љубава Дмитријевна

3. Маргарета Угарска

28. Херве II од Донзија

14. Рене од Шатијона

7. Агнеса од Антиохије

30. Боемунд II од Антиохије

15. Констанца Антиохијска

31. Алиса Антиохијска