Западно-малајско-полинежански језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Западно-малајско-полинежански језици, су парафилетска група аустронежанских језика која укључује оне малајско-полинежанске језике који не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани. Укључује аустронежанске језике којима се говори на Мадагаскару, у континенталној југоисточној Азији, Филипинима, на Великим Сундским острвима (укљ. мања суседна острва), Бали, Ломбок, западни део острва Сумбава, Палау и Маријанска острва.
Постојање западно-малајско-полинежанске гране малајско-полинежанских језика први је предложио Роберт Бласт, према његовом предлогу малајско-полинежански језици се састоје од две основне гране.[1] Међутим због непостојања заједничких особина специфичних за језике ове хипотетичке гране, у новијим класификацијама њено постојање није признато.[2][3]
Remove ads
Породице које су укључиване
Најзначајнији предлог за унутрашњу класификацију малајско-полинежанских језика дао је Роберт Бласт, који је представио неколико радова у којима заговара поделу на две основне гране западно-малајско-полинежанску и средњо-источно-малајско-полинежанску.[4]
Док је средњо-источно-малајско-полинежанскa грана широко прихваћена као подгрупа (постоји мали број аутора који је оспорава[5][6]), за западно-малајско-полинежанску грану већина аутора данас (укљ. самог Бласта) сматра да је то збирни назив, којим су обухваћене групе које не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани, другим речима није генетска подгрупа.
Малајско-полинежански језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике се могу поделити на следеће подгрупе:[7]
- Филипински (спорно)
- Батански
- Севернолузонски
- Средњолузонски
- Северноминдорски
- Ширесредњофилипински
- Каламијски
- Јужноминданајски (или билијски језици)
- Сангирски
- Минахасански
- Умирајскодумагетски
- Манидско-инагтијски
- Атски
- Самско-баџавски
- Северноборнејски
- Североисточносабашки
- Југозападносабашки
- Северносаравачки
- Кајанскомурички
- Копненодајачки
- Баритски (укљ. малгашки)
- Малајско-чамски
- Мокенскомокленски
- Северозападносуматрански (вероватно укљ. енгански језик)
- Реџаншки
- Лампуншки
- Сундски
- Јавански
- Мадурски
- Балијско-сасачко-сумбавски
- Целебешки
- Јужносулавешки
- Палаучки
- Чаморски
Према Смиту (2017)
Језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике, према Смиту (2017) су укључени у доле наведене основне гране малајско-полинежанских језика. На основу предлога који је првобитно изнео Бласт (2010) као проширење ширесеверноборнејске хипотезе,[8] Смит (2017) уједињује неколико малајско-полинежанских подгрупа у „западноиндонежанску грану」, на тај начин значајно смањујући број основних грана малајско-полинежанских језика:[3]
- Западноиндонежански
- Ширесеверноборнејски
- Северноборнејски
- Североисточносабашки
- Југозападносабашки
- Северносаравачки
- Средњосаравачки
- Кајански
- Копненодајачки
- Малајски
- Чамски
- Сундски
- Реџаншки
- Северноборнејски
- Ширебаритски (језички комплекс)
- Самско-баџавски
- Баритски (парафилетски језички комплекс[9])
- Лампуншки
- Јавански
- Мадурски
- Балијско-сасачко-сумбавски
- Ширесеверноборнејски
- Северозападносуматрански (проширена верзија северозападносуматранских језика, која укључује насалски; питање унутрашње класификације Смит је оставио отвореним)
- Целебешки
- Јужносулавешки
- Палаучки
- Чаморски
- Мокленски
- Филипински (језички комплекс, према Смиту, „више је слабо повезана група језика, која можда садржи већи број основних грана, него што је једна грана」)
Remove ads
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads