Рајковац (Младеновац)

За друге употребе, погледајте Рајковац (вишезначна одредница).

Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1850 становника.

Рајковац
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	1850
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 07″ С; 20° 41′ 14″ И
Временска зона	(), лети ()
Рајковац Рајковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.

У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).^[1][2]

Демографија

У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 686 1953. 738 1961. 669 1971. 658 1981. 817 1991. 1.354 1.307 2002. 1.639 1.723

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.587	96,82%
Црногорци			16	0,97%
Македонци			3	0,18%
Бугари			3	0,18%
Хрвати			2	0,12%
Југословени			2	0,12%
Румуни			1	0,06%
Бошњаци			1	0,06%
непознато			6	0,36%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 4       5 80+ 6       18 75—79 17       25 70—74 30       34 65—69 35       39 60—64 33       34 55—59 31       30 50—54 71       60 45—49 92       80 40—44 82       71 35—39 52       62 30—34 55       50 25—29 57       47 20—24 48       70 15—19 73       71 10—14 69       51 5—9 44       41 0—4 24       28 Просек : 37,5 38,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	135	152	156	165	201	342	475

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	56	86	88	135	66	34	7	3	0	0	3,45

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	686	207	437	25	15	2
Женски	696	149	436	96	14	1
УКУПНО	1.382	356	873	121	29	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	363	28	0	0	155
Женски	222	17	0	4	77
Укупно	585	45	0	4	232
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	31	42	5	28
Женски	1	2	36	6	4
Укупно	14	33	78	11	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	17	18	4	14
Женски	2	5	8	10	40
Укупно	2	22	26	14	54
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	3
Женски	7	0	0	3
Укупно	12	0	0	6