Ђорђе Бранковић (деспот)
српски деспот и архиепископ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђорђе Стефановић Бранковић, у монаштву назван Максим, (1461 — 1516) био је српски деспот и архиепископ. Десетак година је „јуначки храбровао на Агарене” (Турке), па се замонашио и постао монах Максим. Био је ожењен Изабелом, братаницом угарске краљице (из арагонске напуљске династије), али се, како казује у његовом житију Крушедолац из 16. века, „чиста од ње сачувао”.
Ђорђе Бранковић | |
---|---|
Датум рођења | 1461. |
Датум смрти | 1516. |
Родитељи | Стефан Бранковић Ангелина Бранковић |
Династија | Бранковићи |
Претходник | Вук Бранковић |
Титулу деспота Србије је Ђорђу даровао мађарски краљ Матија Корвин 1486. године. Деспот Ђорђе је такође у посед добио градове Купиник (Купиново), Сланкамен и Беркасово у Срему, као и друга места, која су спадала под те градове. Од 1493. године, Ђорђе је делио деспотску титулу са братом Јованом. 1494. године српски деспоти, Ђорђе и Јован, су ратовали против херцега Ловре, који је имао поседе у Срему и Славонији. У децембру 1494. године, деспоти освоје Митровицу (Сремска Митровица) и повере градску управу својим људима. Почетком 1496. године, Ђорђе се закалуђерио, а деспотску титулу је оставио млађем брату Јовану.
Можда га је у монахе одвело ондашње веровање да је од 1492. године (од седамхиљадите године по византијској ери) настао „втори век“, кад сваког тренутка може да буде пропаст света.
Умро је као архиепископ београдски Максим 1516. године. Култ му је начињен 1523. године, у доба кад је Београд већ две године био у турским рукама и кад је турска граница, све до Мохачке битке 1526. године била сасвим близу Крушедола.
У Крушедолу, манастиру који је Максим подигао, почивао је он, деспот и архиепископ српски, и ту је створен његов култ, да би послужио за подизање духова код Срба, који су се, са Мађарима заједно, борили против Турака. У исто време, на истом месту и са истим задатком развијани су култови целе Максимове породице: и оца његовог деспота Стефана Слепог (Стефан Бранковић) (почетак његовог култа 1484. године), и мајке његове деспотице Ангелине (почела да се слави кад и Максим), и брата његовог деспота Јована (имао култ од 1505. године). Крушедолац из XVI века је у црквеним песмама славио све чланове те породице последњих Бранковића, a Мајци Ангелини и Максиму је написао и житије.
Деспот Ђорђе Бранковић је на печату из 1492. имао грб који има штит са двоглавим орлом у горњем делу, док се доњи део дели на две половине. Десно је приказан лав окренут унутра, а лево су три брежуљка са угарског грба. И други српски деспоти Иван и син му Стефан Бериславић су имали грб - двоглавог орла.[1] Арсеније III Црнојевић на гробу у светој обитељи Крушедол има грб, двоглавог орла и испод лава. Василије Петровић Његош касније преузима такав грб, са лавом испод и двоглавим орлом подигнутих крила, за грб Црне Горе, јер Црнојевићи су имали двоглавог орла са спуштеним крилима и без лава.