Ћурка (лат. ) је род великих птица из реда кока (). Постоје 2 дивље врсте, једна је из Северне Америке и то је дивља ћурка (), а друга је из Средње Америке, односно полуострва Јукатан и то је јукатанска ћурка (). Домаћа ћурка је настала припитомљавањем дивље ћурке из Северне Америке.
Најраније ћурке еволуирале су у Северној Америци пре више од 20 милиона година и деле недавног заједничког претка са тетријебама, фазанима и другом живином. Врста дивља ћурка је предак домаће ћурке, која је припитомљена пре отприлике 2.000 година.
Таксономија
Род је увео 1758. шведски природњак Карл Лине у десетом издању своје .[1] Име рода потиче од старогрчког μελεαγρις, што значи „заморац“.[2] Типска врста је дивља ћурка ().[3]
Ћурке су сврстане у породицу (фазани, јаребице, франколини, птице џунгле, тетребови и њихови сродници) у таксономском реду Galliformes.[4] Род је једини постојећи род у племену , раније познат као породица или потфамилија , али сада подпородица .[5][6][7]
Постојеће врсте
Род садржи две врсте.[8]
| Слика | Научно име | Уобичајено име | Дистрибуција |
|---|---|---|---|
 | дивља ћурка и домаћа ћурка | Шуме Северне Америке, од Мексика (где су први пут припитомљене у Мезоамерици)[9] широм средњег запада и истока Сједињених Држава и до југоисточне Канаде | |
 | јукатанска ћурка | Шуме полуострва Јукатан, Мексико[10] |
Фосилне врсте
- калифорнијска ћурка – јужна Калифорнија (Касни Плеистоцен пронађен у северозападном делу САД) - бивши
- југозападна ћурка - Нови Мексико[11] (Касни Плеистоцен пронађен у северозападном делу Северне Америке)
Опис
Ћурке су препознатљиве по кожним израслинама које висе преко кљуна. Женка је мања од мужјака и боје су јој мање раскошне. Распон крила им је 1,5-1,8 . У дивљини живе у отвореним шумама и пољима.
Домаћа ћурка је птица нелетачица, док дивље знају летети и по неколико метара у висину и неколико десетина метара у дужину. Млади после две недеље од излегнућа добијају јаче перје и тада већ могу летети краћа растојања.[12]
Историја
_BHL41003948.jpg)
Ћурке су биле припитомљене у древном Мексику због хране и због њиховог културног и симболичког значаја.[14] Класична нахуатлска реч за ћурку, вуех-коло-тл (guajolote), још увек се користи у модерном Мексику поред општег израза pavo. Шпански хроничари, укључујући Бернала Дијаза дел Кастиља и оца Бернардина де Сахагуна, описују мноштво хране (сирово воће и поврће, као и припремљена јела) која су се нудила на огромним пијацама (tianguis) у Тенохтитлану, напомињући да су тамале направљене од ћурке, игуане, чоколаде, поврћа, воћа и још много тога.
Ћурке су у Америци припитомили амерички Индијанци пре доласка Европљана. У Европу су је пренели Шпанци. Данас постоји неколико раса домаће ћурке. У Европи се дивља ћурка појавила 1880. године, када је неколико матичних јата насељено у просторе шумске управе Графенег у Аустрији. Касније је то исто урађено у Мађарској и у ловиштима данашње Чешке и Словачке. Убрзо због, у то доба, веома развијене трговине између Мађарске и Србије, ћурке су се појавиле и на просторима Србије где су нашле и добре природне услове за живот, сличне као и у месту свог порекла Северној Америци.
Људски сукоби са дивљим ћуркама
Познато је да ћурке могу да буду агресивне према људима и кућним љубимцима у стамбеним подручјима.[15] Дивље ћурке имају друштвену структуру и ред кљуцања. Ћурке могу реаговати на људе и животиње као на друге ћурке. Оне могу покушати да доминирају или нападну људе које птице виде као подређене.[16]
Град Бруклин у Масачусетсу препоручује грађанима да буду агресивни према ћурцима, да направе корак ка њима и да не одустају. Званичници Бруклина су такође препоручили да „правите буку (звецкате лонцима или другим предметима); отварате кишобран; вичете и машете рукама; прскате их баштенским цревом; дозвољавате свом псу на поводцу да лаје на њих; и насилно их одбијте метлом“.[17]
Фосилни запис
Бројне ћурке су описани из фосила. су познате из раног миоцена (пре око 23 милиона година) па надаље, са изумрлим родовима (рани миоцен Бела, САД) и (Кимбал касни миоцен/рани плиоцен из Лајм Крика, САД). Прва је вероватно базална ћурка, друга савремена птица која није много слична познатим ћуркама; обе су биле много мање птице. Фосил ћурке који се не може приписати роду, али је сличан његовим припадницима познат је из касног миоцена са локације у Вестморландском округу у Вирџинији.[10] У савременом роду описан је значајан број врста, пошто су фосили ћуретина робусни и прилично често пронађени, и ћурке показују велике варијације међу јединкама. Многе од ових наводних фосилизованих врста сада се сматрају млађим синонимима. Једна, добро документована калифорнијска ћурка Meleagris californica,[18] недавно је изумрла тако да су је ловили рани досељеници.[19] Претпоставља се да је њена пропаст била последица комбинованих притисака људског лова и климатских промена на крају последњег глацијалног периода.[20]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
