Амбасадор
највиши дипломатски ранг / From Wikipedia, the free encyclopedia
Амбасадор (лат. ambactus — „слуга”; франц. ambassadeur) или изасланик је дипломата највишег ранга који представља одређену земљу.[1] Старији назив је поклисар. Амбасадори, као опуномоћени представници своје земље, предају акредитивна писма највишем представнику власти државе или међународне организације у којој ће представљати своју земљу и заступати њене интересе.[2] Реч се такође неформално користи за људе за које се зна да, без националног именовања, представљају одређене професије, делатности и поља настојања, као што је продаја.
Земља у којој је постављен, даје амбасадору на коришћење и дозвољава му контролу над одређеним делом своје територије, а сама територија, особље па и возила у власништву амбасадора уживају дипломатски имунитет у тој земљи. Оваква територија се назива амбасада. На Бечком конгресу 1815. године дат је законски оквир дипломатског ранга према међународном праву: "Амбасадори“ су посланици највишег ранга, опуномоћени да заступају највишег представника власти своје државе.
У члану 14. Бечке конвенције о дипломатским односима се предвиђа: Став 1. шефови мисије деле се на три класе, и то: а) амбасадоре или нунције акредитоване код шефова држава и друге шефове мисија одговарајућег ранга; б) посланике, министре или интернунције акредитоване код шефова држава; ц) отправнике послова акредитоване код министарства иностраних послова.
По ставу 2. никаква разлика не може се правити између шефова мисија на основу њихове класе, осим у погледу презеансе и етикеције. Односно најопштије се у овом смислу одређује према члану 15. да се државе споразумевају о класи којој треба да припадају шефови њихових мисија.
У формалном обраћању уобичајено је ословити амбасадора са: „(Ваша, Његова, Њена) Екселенцијо(а)” додајући име и/или земљу коју саговорник (представљени) заступа. Често су у употреби и мање формални облици ословљавања, попут „Амбасадоре“ прећено именом или обрнуто, док се у неким земљама користи и поздрав: „Господин Амбасадор“.