![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/David_-_Portrait_of_Monsieur_Lavoisier_%2528cropped%2529.jpg/640px-David_-_Portrait_of_Monsieur_Lavoisier_%2528cropped%2529.jpg&w=640&q=50)
Антоан Лавоазје
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антоан Лорен де Лавоазје (фр. ;[1][2][3] Париз, 26. август 1743 — Париз, 8. мај 1794)[4] или Антоан Лорен де Лавоазјер је био француски племић и хемичар. Због доприноса у обликовању модерних схватања основа хемије оправдано се сматра оцем те науке.[5]
Антоан Лавоазје | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | (1743-08-26)26. август 1743. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 8. мај 1794.(1794-05-08) (50 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Универзитет Сорбона |
Његов први, рад који је био одликован златном краљевском медаљом, односио се на решавање питања уличног осветљења великих градова. Први Лавоазјеов рад из хемије био је испитивање састава гипса. Лавоазије је први пут употребио теразије које је сам конструисао. Допринео је да хемија постане егзактна наука. Он је 1774. године загревао калај у затвореном суду и приметио је да се он претворио у мрки прах, али је маса остала непромењена. Када је Пристли открио кисеоник, Лавоазјеу је било јасно да је то онај састојак ваздуха који потпомаже сагоревање. Експериментално је утврдио да се ваздух састоји од два гаса, један који потпомаже горење и један који не. Први је доказао да се вода састоји од водоника и кисеоника. Формулисао је закон о одржању масе. Он је предвидео постојање силицијума (1787)[6] и открио да, иако материја може да промени свој облик, њена маса увек остаје иста.
Лавоазје је био моћан члан бројних аристократских савета и администратор Ferme générale. Општа фарма је била једна од најомраженијих компоненти Старог поредка због профита које је узиман на рачун државе, тајности услова њених уговора и насиља његових наоружаних агената.[7] Све ове политичке и економске активности омогућиле су му да финансира своја научна истраживања. На врхунцу Француске револуције, оптужен је за пореску превару и продају фалсификованог дувана. Убијен је на гиљотини јер је проглашен противником републике. Касније је извршена ревизија судског процеса и установљено је да је Лавоазје био невин.