хемијски елемент са атомским бројем 14 / From Wikipedia, the free encyclopedia
Силицијум (, лат.) металоид је A групе.[8] Стабилни изотопи силицијума су: и .[9] Најважнија једињења силицијума су: оксид силицијума, који је главни састојак песка и стакла; киселине силицијума , као и њихове соли, хлоросиликати и алкосиликати. Силицијум се такође доста користи у електро индустрији.
Силицијум је други елемент по заступљености(одмах после кисеоника) на Земљи. Силицијум слично угљенику гради ланце силицијум-силицијум, силицијум-кисеоник-силицијум и силицијум-азот-силицијум. Постоји доста бројна (око 300000) група таквих једињења, ипак има их доста мање него угљеникових једињења. Значај силицијума за живе организме ипак није велики. Њега неки организми користе за грађење ћелијског зида, а значајан је као и састојак неколико ензима.
Силицијум је 1822. године издвојио Јонс Бежелиус из SiO2(који је тада сматран за хемијски елемент), претварајући га флуороводоничном киселином (HF) у SiF4 и редукујући га калијумом. Распрострањеност силицијума на Земљи је доста велика 26,95% и он је други елемент по распрострањености (одмах после кисеоника). Као што угљеник има најважнију улогу у органском свету такву улогу силицијум има у неорганском, јер SiO2 у разним облицима (кварц, песак, кристобалит) као и минерали силикати и алумосиликати чине већину стена које граде земљину кору.