Антонио Мониз
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антонио Каитано де Абреу Фреире Егас Мониз (порт. ; 29. новембар 1874 — 13. децембар 1955), познат и као Егас Мониз (португалски изговор: [ɛɡɐʃ muniʃ]), је био португалски неуролог, пионир церебралне (мождане) ангиографије и један од најзаслужнијих за увођење „контроверзног“ неурохируршког метод лечења одређених психоза применом лоботомије, захваљујући којој је постао први португалски држављанин коме је (заједно са Валтером Рудолфом Хесом) додељена Нобелова награда за физиологију или медицину 1949.[1]
Кратке чињенице Антонио Мониз, Датум рођења ...
Антонио Мониз | |
---|---|
Датум рођења | (1874-11-29)29. новембар 1874. |
Место рођења | Аванца Естареја, Краљевина Португалија |
Датум смрти | 13. децембар 1955.(1955-12-13) (81 год.) |
Место смрти | Лисабон, Португалија |
Пребивалиште | Португалија |
Образовање | Универзитет у Коимбри |
Поље | Медицина |
Институција | Универзитет у Коимбри (1902) Универзитет у Лисабону (1921–1944) |
Познат по | Ангиографија Лоботомија |
Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину (1949.) |
Затвори